Ljilja čeka Šekspira

Pozorišna sezona koja je na izmaku ostaće upamćena i po lepim uspesima Ljiljane Stjepanović, prvakinje Pozorišta na Terazijama. Pored simpatija koje je osvojila originalnim tumačenjem Radojke u televizijskoj seriji „Selo gori, a baba se češlja” Ljiljani Stjepanović ove godine pripala je Nušićeva nagrada za životno delo  glumcu komičaru. Vredno priznanje joj je pripalo jednoglasnom odlukom žirija.

– Zahvalna sam svima koji su odlučili da mene iznenade i obraduju nagradom. Lepo je što je neko primetio da sam svoju ljubav dala komičnim likovima. Nušićeva nagrada za glumca komičara znači mnogo svakom umetniku koji se bavi komedijom. U mom slučaju, to je celi život, 33 godine u pozorištu koje se bavi komedijom i mjuziklom. Pozorište je moja druga ljubav, odmah iza moje dece. Ponosna sam i srećna. Ko kaže da se ne raduje nagradi ne govori istinu. Radujem se svakom priznanju, kao da sam dobila aplauz više. Malo sam se, moram priznati, bila uplašila kada su mi javili da sam dobila nagradu za životno delo. Kroz glavu mi je prošla misao kao da mi je kraj, da više nemam šta da radim. Naravno da nije tako, to je znak da je neko primetio moj rad, i da je našao za shodno da to nagradi – kaže Ljiljana Stjepanović.

Venac komičnih uloga Ljiljana Stjepanović ostvarila je kako u matičnom Pozorištu na Terazijama, pozorištima „Slavija”, „Madlenianum” i drugim scenama, tako i u serijama „Bolji život”, „Srećni ljudi”, „Porodično blago, „U ime zakona”, „Ljubav, navika, panika”, kao i u seriji„Selo gori, a baba se češlja”.

U zemunskom Madlenianumu, međutim, pozorišna publika imala je priliku da je vidi i u  liku Estere u predstavi „Miris kiše na Balkanu” po romanu Gordane Kuić, u dramatizaciji Nebojše Romčevića i u režiji Ane Radivojević Zdravković, čija je premijera izvedena nedavno.

– Igrala sam mnoge pisce, Nušića, Steriju, Sremca... Na žalost, nisam imala priliku da odigram Šekspira. Ali, šta je tu je. Tako je sudbina htela. Igrom slučaja, angažman sam dobila u Pozorištu na Terazijama koje se isključivo bavi komedijom i mjuziklom. Tako sam i postala komičarka, iako me je moja profesorka Ognjenka Milićević još na Fakultetu dramskih umetnosti spremala za dramski repertoar. U komediji sam se dobro snašla, uživam u svojim likovima koji žive i po deset godina. Komedija nije laki žanr, kako mnogi tvrde, već je možda teži od dramskog repertoara. Naravno, igrala sam i dramske uloge, pre svega u monodrami „Povratak kraljice Marije Karađorđević” koja je još uvek na mom repertoaru – naglašava umetnica.

Biti glumac u komediji je, kaže Ljiljana Stjepanović, teško, ali i inspirativno.

– Teško i zahtevno, jer su u pitanju ne samo čiste komedije nego i komedije u kojima ima i pevačkih i igračkih zahvata. Za glumce je to dodatno opterećenje, dodatni rad, jer je mnogo složenije raditi muzičku predstavu nego običnu komediju ili dramu. To je, ujedno, i šansa da pokažete još jedan talenat više. Mislim da svaki glumac zna da radi i komediju i dramu. Evo, sada sam dobila dramsku ulogu u Madlenijanumu, što znači na mi se otvaraju vrata i za dramski repertoar. Snimila sam divan film sa mladim rediteljem Markom Novakovićem, radni naslov je „Pogled s prozora”, u kojem sam, takođe, ostvarila dramsku ulogu. Ipak, volela bih jednog Šekspira za mene!

U iščekivanju da joj reditelji ponude angažman u nekom od Šekspirovih komada, Ljiljana Stjepanović je u zbirci pesama „Možda sanjam” odsanjala još jedan svoj san.

– Sanjam mnogo toga! Bolja vremena, mir, ljubav, da se svi vole, da nema svađa, ratova. Moje pesme su i rodoljubive i patriotske, i ljubavne... Ima tu mnogo čega što ne mogu drugi da pročitaju i prepoznaju iz mojih uloga – kaže naša sagovornica.

Ljiljana Stjepanović je već odavno završila i svoj roman; svoja lična iskustva, kaže, stavila je na papir. Roman još nema naslov, u pitanju je, kako nam otkriva, ljubavna priča smeštena u period posle bombardovanja, a govori o samohranoj majci.

Borka Trebješanin