Агенција дала две сагласности ПИК „Земун”
У Агенцију за приватизацију, надлежни орган за надзирање власничке трансформације предузећа, најчешће се упире прстом као најодговорнију државну институцију за слаб надзор пословања Пољопривредно-индустријског комбината „Земун“. Агенција је, наиме, за седам година приватизације тог комбината била једина овлашћена да „Земуну” даје сагласност или одбије захтев за продају (или било коју другу врсту отуђивања) земље. Агенција би морала да зна ко су били купци те земље, којим фирмама је испоручена роба плаћена парцелама и колике су суме у питању. Агенција је за седам година давала или одбијала да да сагласност ПИК „Земун” да се задужује у новцу или роби.
Агенција за приватизацију је у првобитном допису за „Политику” саопштила да је „руководство предузећа Пољопривредно-индустријски комбинат ’Земун’ од 2003. године до данас тражило више десетина сагласности Агенције за приватизацију у вези за најразличитијим аспектима пословања“.
На допунско питање за шта је ПИК конкретно тражио сагласност, из Агенције су одговорили да је реч махом о одобрењима за продају стоке, парцела земље, али и о вансудским поравнањима са неким фирмама.
– Дали смо им сагласност и за, рецимо, закључење уговора о имплементацији ХТЦП. Већ шест година пратимо њихов рад, али не може Агенција да зна да ли је ПИК „Земун” мимо нас доносио неке одлуке. Једноставно, не постоји могућност да ми то утврдимо, јер није наша улога да надзиремо њихов свакодневни рад. Ако се, међутим, докаже да су склапали неке сумњиве послове, обавестићемо МУП, јер је то њихова надлежност – објаснили су у Агенцији за приватизацију.
Неподељено је мишљење стручњака за приватизацију да је Агенција свих седам година праћења власничке трансформације ПИК „Земун” била у танчине информисана о пословним догађањима у том предузећу и развлачењу друштвене и државне земље. Зато је „Политика” затражила детаљније информације, са прецизирањем појединачних сагласности и контролом њиховом спровођења од те државне институције.
У писаној информацији каже се да је „Агенција за приватизацију дала предузећу ПИК ’Земун’ до сада две сагласности за отуђење земљишта и две сагласности за успостављање хипотеке ради обезбеђивања кредита. Испред ПИК ’Земун’ све захтеве за сагласност је потписивао вршилац дужности директора Рајко Мандић. Сва остала отуђивања земљишта и успостављања хипотеке урађена су без сагласности Агенције за приватизацију”. Ради решавања имовинскоправног спора прва сагласност дата је 30. јула 2003. године за вансудско поравнање са предузећем „Агроуниверзал” из Земуна. А у питању је био пренос коришћења земљишта површине 7,5 хектара, на катастарској парцели 40/1 и катастарској парцели бр. 39/6 КО Земун.
Друга сагласност дата је 26. фебруара 2004. године за продају земљишта површине 39 хектара, на катастарским парцелама 50/1 и 39/1ЗКУЛ бр. 2 КО Земун ИВ. Сврха те продаје била је да се средства искористе за набавку хране за фарму крава којој због недостатка обртних средстава прети затварање, а преостали део средстава за исплату заосталих зарада и покриће текућих трошкова. Агенција је претходно, у новембру 2003, дала сагласност за продају 31 хектара земљишта за исту намену, међутим та продаја није реализована.
Што се тиче хипотека, Агенција је дала сагласност 10. новембра 2003. годинена хипотеку у корист Агробанке а. д. Београд на два објеката (управној згради и ресторану друштвене исхране са простором за смештај радника) са пратећим земљиштем. Површина објеката износи 4.056 квадрата, а површина земљишта трихектара и 43 ара и три квадратна метра.Инструмент обезбеђења уредног враћања кредита је износио 26.500.000,00 динара, а процењена вредност објеката 66.248.000,00 динара. Сврха хипотеке је била у томе што је рачун предузећа дуже време био у блокади, предузећу је претио стечај, те је дата сагласност да се кредит употреби за измирење доспелих потраживања. Услови кредита су били повољни.
Сагласност за другу хипотеку дата је 1. септембра 2006. године у корист Републичких робних резерви на 35 катастарских парцела, укупне површине 67 хектара 77 ари 18 квадратних метара, које се налазе на Катастарској општини Угриновци. Инструмент обезбеђења уредног враћања робног кредита састојао се од 450 тона пшенице и 800 тона кукуруза, а укупна вредност кредита била је 12.875.330,00 динара. Кредит је био неопходан предузећу за сетву у 2006–2007. године, а реализовао се кроз кредитирање субјекта приватизације давањем семенског материјала за пшеницу, кукуруз и средстава за вештачко ђубриво. Предузеће је требало да врати кредит натурално из рода 2007. године.
Пошто је спречен стечај, Агенција за приватизацију тренутно нема решење за ПИК „Земун“. Комбинат би, према ранијој одлуци Агенције, требало да буде у реструктурисању, а према релевантним изворима као решење Агенција предлаже формирање новог управног одбора. Док се траже нова решења, фирма у међувремену и даље пропада јер је нико суштински и озбиљно не води.
Нечињење многих државних институција и органа у дугом периоду указује на нешто више од немара или неспособности. На питање да ли се у случају ПИК „Земун” може говорити о суптилној корупцији, извршни директор експертске организације Транспарентност Србија Немања Ненадић каже да је та врста корупције тешко доказива, али да понекад и није потребно доказати да је неко нешто узео за себе него да је другом донео корист.
– То није класичан мито, то је злоупотреба службеног положаја. Кривични закон говори о „занемаривању обавеза“ због чега је неко стекао корист за себе или другога. Суштина је да неко нешто није урадио како треба у процедури и да је тиме нанео штету држави, или граду, без обзира што ништа није узео за себе – каже Ненадић.
Према подацима МУП-а, злоупотреба службеног положаја десет пута је распрострањенија од класичног мита (односно корупције), јер је лакше доказива.
-----------------------------------------------------------
Шта би са порезом?
Посла би могло да буде и за пореске органе. Пореска управа могла би да истражи и јавно саопшти ли је плаћен и који порез на трговину земљом ПИК „Земун”. Да ли је порез плаћен на цену која је „окачена на тараби” или је узета тржишна процена званичног проценитеља кад је „купац – прва рука“ дошао у посед дела земље ПИК „Земун“.
Важно ће бити и сазнање да ли су „прва“ и „друга рука“ платиле порез на капиталну добит кад су препродале земљу „трећој руци“.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


