Agencija dala dve saglasnosti PIK „Zemun”

U Agenciju za privatizaciju, nadležni organ za nadziranje vlasničke transformacije preduzeća, najčešće se upire prstom kao najodgovorniju državnu instituciju za slab nadzor poslovanja Poljoprivredno-industrijskog kombinata „Zemun“. Agencija je, naime, za sedam godina privatizacije tog kombinata bila jedina ovlašćena da „Zemunu” daje saglasnost ili odbije zahtev za prodaju (ili bilo koju drugu vrstu otuđivanja) zemlje. Agencija bi morala da zna ko su bili kupci te zemlje, kojim firmama je isporučena roba plaćena parcelama i kolike su sume u pitanju. Agencija je za sedam godina davala ili odbijala da da saglasnost PIK „Zemun” da se zadužuje u novcu ili robi.

Agencija za privatizaciju je u prvobitnom dopisu za „Politiku” saopštila da je „rukovodstvo preduzeća Poljoprivredno-industrijski kombinat ’Zemun’ od 2003. godine do danas tražilo više desetina saglasnosti Agencije za privatizaciju u vezi za najrazličitijim aspektima poslovanja“.

Na dopunsko pitanje za šta je PIK konkretno tražio saglasnost, iz Agencije su odgovorili da je reč mahom o odobrenjima za prodaju stoke, parcela zemlje, ali i o vansudskim poravnanjima sa nekim firmama.

– Dali smo im saglasnost i za, recimo, zaključenje ugovora o implementaciji HTCP. Već šest godina pratimo njihov rad, ali ne može Agencija da zna da li je PIK „Zemun” mimo nas donosio neke odluke. Jednostavno, ne postoji mogućnost da mi to utvrdimo, jer nije naša uloga da nadziremo njihov svakodnevni rad. Ako se, međutim, dokaže da su sklapali neke sumnjive poslove, obavestićemo MUP, jer je to njihova nadležnost – objasnili su u Agenciji za privatizaciju.

Nepodeljeno je mišljenje stručnjaka za privatizaciju da je Agencija svih sedam godina praćenja vlasničke transformacije PIK „Zemun” bila u tančine informisana o poslovnim događanjima u tom preduzeću i razvlačenju društvene i državne zemlje. Zato je „Politika” zatražila detaljnije informacije, sa preciziranjem pojedinačnih saglasnosti i kontrolom njihovom sprovođenja od te državne institucije.

U pisanoj informaciji kaže se da je „Agencija za privatizaciju dala preduzeću PIK ’Zemun’ do sada dve saglasnosti za otuđenje zemljišta i dve saglasnosti za uspostavljanje hipoteke radi obezbeđivanja kredita. Ispred PIK ’Zemun’ sve zahteve za saglasnost je potpisivao vršilac dužnosti direktora Rajko Mandić. Sva ostala otuđivanja zemljišta i uspostavljanja hipoteke urađena su bez saglasnosti Agencije za privatizaciju”. Radi rešavanja imovinskopravnog spora prva saglasnost data je 30. jula 2003. godine za vansudsko poravnanje sa preduzećem „Agrouniverzal” iz Zemuna. A u pitanju je bio prenos korišćenja zemljišta površine 7,5 hektara, na katastarskoj parceli 40/1 i katastarskoj parceli br. 39/6 KO Zemun.

Druga saglasnost data je 26. februara 2004. godine za prodaju zemljišta površine 39 hektara, na katastarskim parcelama 50/1 i 39/1ZKUL br. 2 KO Zemun IV. Svrha te prodaje bila je da se sredstva iskoriste za nabavku hrane za farmu krava kojoj zbog nedostatka obrtnih sredstava preti zatvaranje, a preostali deo sredstava za isplatu zaostalih zarada i pokriće tekućih troškova. Agencija je prethodno, u novembru 2003, dala saglasnost za prodaju 31 hektara zemljišta za istu namenu, međutim ta prodaja nije realizovana.

Što se tiče hipoteka, Agencija je dala saglasnost 10. novembra 2003. godinena hipoteku u korist Agrobanke a. d. Beograd na dva objekata (upravnoj zgradi i restoranu društvene ishrane sa prostorom za smeštaj radnika) sa pratećim zemljištem. Površina objekata iznosi 4.056 kvadrata, a površina zemljišta trihektara i 43 ara i tri kvadratna metra.Instrument obezbeđenja urednog vraćanja kredita je iznosio 26.500.000,00 dinara, a procenjena vrednost objekata 66.248.000,00 dinara. Svrha hipoteke je bila u tome što je račun preduzeća duže vreme bio u blokadi, preduzeću je pretio stečaj, te je data saglasnost da se kredit upotrebi za izmirenje dospelih potraživanja. Uslovi kredita su bili povoljni.

Saglasnost za drugu hipoteku data je 1. septembra 2006. godine u korist Republičkih robnih rezervi na 35 katastarskih parcela, ukupne površine 67 hektara 77 ari 18 kvadratnih metara, koje se nalaze na Katastarskoj opštini Ugrinovci. Instrument obezbeđenja urednog vraćanja robnog kredita sastojao se od 450 tona pšenice i 800 tona kukuruza, a ukupna vrednost kredita bila je 12.875.330,00 dinara. Kredit je bio neophodan preduzeću za setvu u 2006–2007. godine, a realizovao se kroz kreditiranje subjekta privatizacije davanjem semenskog materijala za pšenicu, kukuruz i sredstava za veštačko đubrivo. Preduzeće je trebalo da vrati kredit naturalno iz roda 2007. godine.

Pošto je sprečen stečaj, Agencija za privatizaciju trenutno nema rešenje za PIK „Zemun“. Kombinat bi, prema ranijoj odluci Agencije, trebalo da bude u restrukturisanju, a prema relevantnim izvorima kao rešenje Agencija predlaže formiranje novog upravnog odbora. Dok se traže nova rešenja, firma u međuvremenu i dalje propada jer je niko suštinski i ozbiljno ne vodi.

Nečinjenje mnogih državnih institucija i organa u dugom periodu ukazuje na nešto više od nemara ili nesposobnosti. Na pitanje da li se u slučaju PIK „Zemun” može govoriti o suptilnoj korupciji, izvršni direktor ekspertske organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić kaže da je ta vrsta korupcije teško dokaziva, ali da ponekad i nije potrebno dokazati da je neko nešto uzeo za sebe nego da je drugom doneo korist.

– To nije klasičan mito, to je zloupotreba službenog položaja. Krivični zakon govori o „zanemarivanju obaveza“ zbog čega je neko stekao korist za sebe ili drugoga. Suština je da neko nešto nije uradio kako treba u proceduri i da je time naneo štetu državi, ili gradu, bez obzira što ništa nije uzeo za sebe – kaže Nenadić. 

Prema podacima MUP-a, zloupotreba službenog položaja deset puta je rasprostranjenija od klasičnog mita (odnosno korupcije), jer je lakše dokaziva.

-----------------------------------------------------------

Šta bi sa porezom?

Posla bi moglo da bude i za poreske organe. Poreska uprava mogla bi da istraži i javno saopšti li je plaćen i koji porez na trgovinu zemljom PIK „Zemun”. Da li je porez plaćen na cenu koja je „okačena na tarabi” ili je uzeta tržišna procena zvaničnog procenitelja kad je „kupac – prva ruka“ došao u posed dela zemlje PIK „Zemun“.

Važno će biti i saznanje da li su „prva“ i „druga ruka“ platile porez na kapitalnu dobit kad su preprodale zemlju „trećoj ruci“.