Параграфи слепи за ватру на сплаву

Сплавари, чак и они који држе плутајуће дрвене бараке, не схватају зашто им осигуравајуће куће не издају полисе и жале се да су за случај штете покривени само најлуксузнији клубови на води. Осигуравајућа друштва сматрају своју праксу сасвим разумном зато што, како незванично кажу, већину сплавова процењују исувише ризичним. Драматизацији безбедносног стања на сплавовима нису склони у Југословенском регистру бродова, који обавља техничке прегледе пловила. Сплавовима које они преконтролишу потврђено је да су исправни и безбедни за раднике и госте али, пошто нема поузданих података колико ресторана на води заиста има па се не може знати ни колико њих није прегледано, немогуће је бити сигуран са којег ће гости моћи безбедно да се извуку у случају опасности.

– Већина сплавова које прегледамо солидно је изграђена. Правила за конструкцију су веома изричита и свако ко од њих одступи не добија наш сертификат док не дотера пловило у ред. Ми ипак не можемо знати да ли неко гради без нашег надзора. Није искључено, будући да се не зна колико их укупно има, да постоје сплавови чији власници их нису пријавили ни нама, ни службама које дају одобрења за коришћење акваторијума, то јест локације на води, другим речима, сплавови за које знају гости али не и било ко од надлежних – каже Слободан Миливојевић, директор Југословенског регистра бродова.

Да би добили сертификат о техничкој исправности, сплавови морају имати излаз за случај опасности али, како примећује Миливојевић, он не вреди много ако особље није обучено за евакуацију. На сплаву захваћеном пламеном или у који продре вода неопходно је имати присебне људе који ће управљати паничном гомилом. Законодавац, међутим, изгледа да није могао да замисли да на води може да избије ватра па пловила не потпадају под Закон о заштити од пожара. Могу сплавови да имају дозволе за пловидбу и коришћење акваторијума, али институције које их издају нису дужне да Управи за заштиту и спасавање Министарства унутрашњих послова доставе податак да се на одређеном месту појавио још један клуб на води чије раднике треба обучити. Због тога је власницима сплавова остало на савест да ли ће припремити људство за случај опасности или ће се уздати у срећу.

– Обуку спроводе приватне фирме лиценциране да помажу у увођењу мера безбедности. Њих има много, само у Београду можда више од 100, и нема података колико сплавова је унајмило њихове услуге – рекао је Драган Хаџић, начелник Управе.

Мада нема закона који их за то задужује и од градских служби никада нису добили званичан допис за покретање контрола, Управа је почела да проверава сплавове и ускоро ће имати статистику колико су њихови посетиоци безбедни од пожара. И „Београд воде”, којима је недавно пренета надлежност за издавање дозволе за коришћење акваторијума, ових дана треба да наставе попис клубова на води, који је пре нешто више од месец дана почела Лучка капетанија. Тада ће бити могуће упоредити спискове и сазнати колико сплавова има потврду да су безбедни од незгода а колико их је потенцијално опасно и када на њима нема припитих гостију.

После тога, за завођење реда на сплавовима било би неопходно и да град коначно распише конкурс за доделу локација и отреби објекте који не добију место. Прича се, додуше већ ко зна који пут, да ће град ту одлуку донети ускоро.

В. Вукасовић