Какво примање, такво задуживање

Отплата кредита с девизном клаузулом везана је с вредношћу неке од страних валута. Банке могу да вежу кредит за било коју валуту: динар, евро, швајцарски франак, па чак и за јапански јен. Одговор на питање за коју валуту ће се банка определити при индексирању кредита у понуди најчешће има везе са извором средстава које банка поседује, оријентисаношћу привреде земље у којој банка послује, као и њеној упућености на друга инострана тржишта.

Будући да је привреда наше земље доста упућена на Европску унију, као и да је евро одомаћена валута код нас, поред динарских – неиндексираних кредита банке имају у понуди и зајмове који су индексирани у валуту евро. Тако је омогућено да и само кредитно задуживање клијента прати кретања у привреди.

Са становишта клијента, узимање кредита с девизном клаузулом носи са собом ризик који је пре свега везан за промене курса посматране валуте према динару. Зато клијенти морају бити свесни таквог ризика и потенцијалне несигурности приликом узимања индексираних кредита, истиче Мирјана Закањи, члан Извршног одбора Прокредит банке.

Тренутна вредност ЕУРИБОР-а је 4,31 одсто. У последњих годину дана вредност ЕУРИБОР-а порасла је за један одсто и има тенденцију даљег раста. Прогнозе су да ће очекиване вредности ове референтне каматне стопе у првој половини 2008. бити око 4,8 одсто.

Како промена курса евра утиче на износ рате индексираних кредита изражене у динарима најбоље је сликовито приказати кроз пример отплате истог износа рате кредита у различитим периодима отплате. Ако је клијент добио индексиран кредит у износу од 3.000 евра са роком отплате до 36 месеци, рата кредита износи 106 евра. Посматрано у последњих шест месеци, његова рата прерачунато у динаре кретала се као што показује табела.

Очекује се да ће и у наредном периоду долазити до курсних варијација и да ће кретање вредности евра осцилирати око 80 динара. Узимањем кредита с девизном клаузулом клијенти треба да буду свесни девизног ризика који преузимају и који зависи од понуде и тражње на валутном тржишту, затим мера НБС и слично.

Грађанима препоручујемо да приликом кредитног задуживања бирају тип кредита који је у складу с њиховим примањима. Уколико су примања у страној валути, утолико је пожељно да и рата кредита буде индексирана у истој валути. У супротном, ако су у динарима, то јест неиндексирана, савет је да се грађани опредељују за кредите без девизне клаузуле.

Наш савет је да треба уклапати валуту кредита с валутом за коју су везана редовна месечна примања, што не значи да треба узимати динарске кредите по сваку цену. Исто тако саветујемо да не треба узимати кредите везане за швајцарски франак и сличне незаступљене валуте у Србији, јер грађани не могу управљати ризиком који је везан за ту валуту.