Kakvo primanje, takvo zaduživanje

Otplata kredita s deviznom klauzulom vezana je s vrednošću neke od stranih valuta. Banke mogu da vežu kredit za bilo koju valutu: dinar, evro, švajcarski franak, pa čak i za japanski jen. Odgovor na pitanje za koju valutu će se banka opredeliti pri indeksiranju kredita u ponudi najčešće ima veze sa izvorom sredstava koje banka poseduje, orijentisanošću privrede zemlje u kojoj banka posluje, kao i njenoj upućenosti na druga inostrana tržišta.

Budući da je privreda naše zemlje dosta upućena na Evropsku uniju, kao i da je evro odomaćena valuta kod nas, pored dinarskih – neindeksiranih kredita banke imaju u ponudi i zajmove koji su indeksirani u valutu evro. Tako je omogućeno da i samo kreditno zaduživanje klijenta prati kretanja u privredi.

Sa stanovišta klijenta, uzimanje kredita s deviznom klauzulom nosi sa sobom rizik koji je pre svega vezan za promene kursa posmatrane valute prema dinaru. Zato klijenti moraju biti svesni takvog rizika i potencijalne nesigurnosti prilikom uzimanja indeksiranih kredita, ističe Mirjana Zakanji, član Izvršnog odbora Prokredit banke.

Trenutna vrednost EURIBOR-a je 4,31 odsto. U poslednjih godinu dana vrednost EURIBOR-a porasla je za jedan odsto i ima tendenciju daljeg rasta. Prognoze su da će očekivane vrednosti ove referentne kamatne stope u prvoj polovini 2008. biti oko 4,8 odsto.

Kako promena kursa evra utiče na iznos rate indeksiranih kredita izražene u dinarima najbolje je slikovito prikazati kroz primer otplate istog iznosa rate kredita u različitim periodima otplate. Ako je klijent dobio indeksiran kredit u iznosu od 3.000 evra sa rokom otplate do 36 meseci, rata kredita iznosi 106 evra. Posmatrano u poslednjih šest meseci, njegova rata preračunato u dinare kretala se kao što pokazuje tabela.

Očekuje se da će i u narednom periodu dolaziti do kursnih varijacija i da će kretanje vrednosti evra oscilirati oko 80 dinara. Uzimanjem kredita s deviznom klauzulom klijenti treba da budu svesni deviznog rizika koji preuzimaju i koji zavisi od ponude i tražnje na valutnom tržištu, zatim mera NBS i slično.

Građanima preporučujemo da prilikom kreditnog zaduživanja biraju tip kredita koji je u skladu s njihovim primanjima. Ukoliko su primanja u stranoj valuti, utoliko je poželjno da i rata kredita bude indeksirana u istoj valuti. U suprotnom, ako su u dinarima, to jest neindeksirana, savet je da se građani opredeljuju za kredite bez devizne klauzule.

Naš savet je da treba uklapati valutu kredita s valutom za koju su vezana redovna mesečna primanja, što ne znači da treba uzimati dinarske kredite po svaku cenu. Isto tako savetujemo da ne treba uzimati kredite vezane za švajcarski franak i slične nezastupljene valute u Srbiji, jer građani ne mogu upravljati rizikom koji je vezan za tu valutu.