Без прецизне евиденције робе за КиМ

Укупна вредност робе која је од почетка ове године до краја маја ушла из Србије на подручје Косова и Метохије је 10.687 милијарди динара, показују подаци Министарства за финансије. Према истом извору, у току прошле године на КиМ је из централне Србије отпремљена роба у вредности од 28.432 милијарде динара. На робу која долази из Србије углавном се не наплаћује ПДВ који износи 18 одсто. То значи да су трговци и посредници у прилици или да робу продају јефтиније или да они зараде уместо државе. Ако се вредност робе која је за пет месеци ове године ушла на КиМ прерачуна у евре, добије се износ од око 114 милиона евра. Укупна вредност ПДВ-а на ту робу била би око 20 милиона евра.

Прецизне податке о евиденцији робе на месечном нивоу тешко је добити. Према информацијама до којих је дошла „Политика”, граничне прелазе Брњак и Доње Јариње (прелази један и 31), на административној граници са КиМ, од 1. до 15. јуна у оба правца прешло је готово 4.200 камиона и камионета са различитом робом. Од тога било је 30 цистерни нафте и бензина, пет цистерни гаса и пет цистерни битумена. Свака цистерна просечно има око 20 тона. Ако се претпостави да се превози дизел, укупна вредност горива које је у првој половини јуна прешло административну границу је око 500.000 евра. На ту вредност ПДВ требало би да износи 80.000 евра.

Процедура која је сада на снази предвиђа да сви камиони иду на царињење у јужни део Косовске Митровице. Срби са севера не желе да плаћају царину властима у Приштини и због тога су организовали протесте. Они кажу да прихватају поновно увођење ПДВ-а и да новац иде властима Србије.

Ако би се број камиона и камионета, који су у првој половини јуна прешли два царинска прелаза узео као просек то значи да дневно административну границу пређе око 280 камиона. Адриатик Ставиљеци, портпарол царине Косова, каже да око 100 камиона дневно одлази на царински терминал у јужни део Косовске Митровице, а тачну евиденцију о камионима који пређу административну границу треба да имају Еулекс и царинске службе на два прелаза. Никакву царинску процедуру, дакле, не прође најмање 100 камиона дневно.

У Еулексу су за „Политику” потврдили да су њихови цариници 24 сата присутни на прелазима један и 31 и да су од првог фебруара почели да региструју камионе и аутомобиле који превозе робу, али нису желели да дају прецизне податке о томе, објашњавајући да је реч о пословној тајни.

„У мају је царинска служба Еулекса појачала контролу захтевајући личне карте возача камиона, који превозе робу, рачуне који приказују вредност и тип робе, дозволе се фотокопирају, а печат Еулекса се ставља на рачун. Сваком возачу камиона даје се копија обавештења на енглеском, српском и албанском језику, а у њему се наводи да наставе директно ка најближем терминалу у јужном делу Косовске Митровице”, каже за „Политику” Карин Лимдал, заменик шефа канцеларије за штампу и јавност Еулекса.

„Углавном су највећи кријумчари они који превозе нафту а дужни су, као и сви остали превозници да плате дажбине било да се ради о ПДВ-у за робу која је пореклом из Србије и која износи 16 одсто, и акцизу ако се ради о роби као што су дуван, алкохолна пића... Од царинских дажбина у износу од 10 одсто ослобођена је роба која долази из Србије с обзиром на то да је она чланица ЦЕФТА. Углавном се из Србије увози грађевински материјал, храна, а има и робе која долази из ЕУ”, каже Ставиљеци.

Е. П.