Изручење

Србија је члан Интерпола, Косово није. Србија има уговор са Бугарском о међународној правној помоћи у кривичним стварима. Агим Чеку је у притвору у Бугарској (последња вест: пуштен уз услов да Бугарску не напушта 40 дана).Интерпол је за њим расписао потерницу по захтеву Србије. У Србији је против Чекуа подигнута оптужница због ратног злочина.

Све је јасно и ништа не би требало да буде спорно.

Политика и дипломатија не смеју да утичу на међународно право и одлуке правосудних органа, поручила је српска министарка правде Снежана Маловић. Сви знамо да је у праву, али исто тако знамо да политика и дипломатија и те како утичу на одлуке правосудних органа.

Оптужница против Чекуа подигнута је у Србији 2000. године, а Интерпол је објавио црвену потерницу две године касније, али је она једно време била повучена. О изручењу сада треба да одлучи бугарски суд. Српска министарка је рекла да ће бугарски правосудни органи располагати свом потребном документацијом за доношење одлуке. Министарство спољних послова Србије контактирало је са бугарским амбасадором у Београду. Бугари чекају документацију од Интерпола.

Агим Чеку, бивши косовски премијер и командант ОВК-а, председник Социјалдемократске партије Косова, оптужен је у Србији за убиство 669 Срба (и још 18 особа које нису били Албанци), као и за мучења цивила и отмице на Косову 1999. године. На терет му је стављено кривично дело геноцида, које не застарева. До сада је два пута хапшен, први пут октобра 2003. године на аеродрому у Љубљани, а други пут фебруара 2004. на аеродрому у Будимпешти. Оба пута је ослобођен. Словенија и Мађарска га нису испоручиле, а Колумбија га је недавно протерала.

Неки кажу да српска оптужница против Чекуа нема довољно доказа. Оптужнице без доказа се уопште и не пишу, а ваљаност доказа утврђује суд. Тужилаштва постоје да гоне и туже злочинце и да доказују кривицу пред судом, а судови постоје да оцене доказе, утврде истину и кривицу и одмере казну. Има оних који у то не верују. Има их много, нажалост. Кажу, српска оптужница против Чекуа је политичка. Све оптужнице против политичара, и ове наше и оне хашке, политичке су. Али оптужнице пишу правници на основу спроведених истрага и прикупљених доказа. У томе је разлика између права и политике. Политичари могу да говоре штагод хоће, а правници морају своје тврдње поткрепити доказима. Политички интереси за блиску будућност су једно, а правне чињенице и ратни злочини из блиске прошлости су друго. Право мора бити изнад политике, кажу идеалисти.

Међутим, када Србија испоручује хашке оптуженике Хагу, и када суди у Београду за ратне злочине Србима, онда се истиче да се морамо ослободити терета ратних злочина из прошлости да бисмо могли у будућност. Али терет Србије нису само ратни злочини Срба него и српске жртве ратних злочина других.

Има оних који мисле да би Србија пустила Чекуа под притиском САД и ЕУ. Али, шта би било кад би било – то можемо знати тек ако буде.

Није лепо оптерећивати своју државу таквим претпоставкама.