Зоран алијас Драган

Белановица – На обоја камионска врата пише: "Драган Марковић, аутопревозник из Белановице". А писало је: "Зоран...". Док је био Зоран, била му је "тесна кожа" – никако се под тим именом није осећао свој на своме. Име лепо, често и пристојно, у нас је било и данас је знаменитих Зорана. Међу државницима, политичарима, уметницима, директорима. Нико није помишљао да га замени другим, али аутопревозника из Белановице код Љига је рођено име тиштило и жуљало четири деценије. Иако не наводи конкретан разлог, ипак га открива између редова.

– Моја породица је била комунистичка, мајка ми је наденула то име по рођењу. Касније сам дознао да ме је бака, кришом као и многе баке у то време, одвела у цркву где ме је поп тајно крстио. Име није смео да промени. Узалуд, мени је оно увек било као туђе, као силом налепљено и нисам волео кад ме неко поименице ослови.

Седео, једном, Зоран Марковић у белановичкој кафани, сам за столом, и покуњено, невољно испијао кафицу. Поглед брижан, чело намрешкано тешким мислима.

– Мучио ме сан од претходне ноћи. Сањао сам да ми неко говори како ја нисам Зоран, већ да је моје име Драган. Кад, ето га наш поп, па право за мој сто, и кад ме виде никаквога, упита: "Што си се сневољио, Зоране, као да су ти све лађе потопљене?" Испричам му вишегодишњу муку и опишем шта сам сањао. Поп рече да је могуће променити и име и презиме, да то закон дозвољава, па ја из кафане право код матичара у Љиг – прича нам бивши Зоран, сада Драган.

Службеници у матичној служби га слушали, смешкали се – нису имали сличан случај – у почетку мислили да се спрда. Најзад су одлучили да му учине на вољу. Треба само да поднесе доказе да није под истрагом или осуђеник који бежи од закона, да не мења име како би се сакрио од алиментације за ванбрачну децу и томе слично.

Све је урадио како је требало, а неколико дана потом поштар му је донео коверат са решењем да више није Зоран, већ Драган. Одмах се фотографисао за нова документа: лична карта, возачка дозвола, пасош, на вратима камиона "прекречио" Зорана и уписао Драгана. И – "поново се родио", постао други човек.

Зоран алијас Драган Марковић се истога дана саживео са новим именом, баш као да га је на давном крштењу добио. Комшијама и познаницима је ишло теже. И даље су га звали Зоран, а он доказивао документом матичне службе да је Драган. Мало – помало, људи се навикли и Зоран је заувек отишао "ад акта".