Zoran alijas Dragan

Belanovica – Na oboja kamionska vrata piše: "Dragan Marković, autoprevoznik iz Belanovice". A pisalo je: "Zoran...". Dok je bio Zoran, bila mu je "tesna koža" – nikako se pod tim imenom nije osećao svoj na svome. Ime lepo, često i pristojno, u nas je bilo i danas je znamenitih Zorana. Među državnicima, političarima, umetnicima, direktorima. Niko nije pomišljao da ga zameni drugim, ali autoprevoznika iz Belanovice kod Ljiga je rođeno ime tištilo i žuljalo četiri decenije. Iako ne navodi konkretan razlog, ipak ga otkriva između redova.

– Moja porodica je bila komunistička, majka mi je nadenula to ime po rođenju. Kasnije sam doznao da me je baka, krišom kao i mnoge bake u to vreme, odvela u crkvu gde me je pop tajno krstio. Ime nije smeo da promeni. Uzalud, meni je ono uvek bilo kao tuđe, kao silom nalepljeno i nisam voleo kad me neko poimenice oslovi.

Sedeo, jednom, Zoran Marković u belanovičkoj kafani, sam za stolom, i pokunjeno, nevoljno ispijao kaficu. Pogled brižan, čelo namreškano teškim mislima.

– Mučio me san od prethodne noći. Sanjao sam da mi neko govori kako ja nisam Zoran, već da je moje ime Dragan. Kad, eto ga naš pop, pa pravo za moj sto, i kad me vide nikakvoga, upita: "Što si se snevoljio, Zorane, kao da su ti sve lađe potopljene?" Ispričam mu višegodišnju muku i opišem šta sam sanjao. Pop reče da je moguće promeniti i ime i prezime, da to zakon dozvoljava, pa ja iz kafane pravo kod matičara u Ljig – priča nam bivši Zoran, sada Dragan.

Službenici u matičnoj službi ga slušali, smeškali se – nisu imali sličan slučaj – u početku mislili da se sprda. Najzad su odlučili da mu učine na volju. Treba samo da podnese dokaze da nije pod istragom ili osuđenik koji beži od zakona, da ne menja ime kako bi se sakrio od alimentacije za vanbračnu decu i tome slično.

Sve je uradio kako je trebalo, a nekoliko dana potom poštar mu je doneo koverat sa rešenjem da više nije Zoran, već Dragan. Odmah se fotografisao za nova dokumenta: lična karta, vozačka dozvola, pasoš, na vratima kamiona "prekrečio" Zorana i upisao Dragana. I – "ponovo se rodio", postao drugi čovek.

Zoran alijas Dragan Marković se istoga dana saživeo sa novim imenom, baš kao da ga je na davnom krštenju dobio. Komšijama i poznanicima je išlo teže. I dalje su ga zvali Zoran, a on dokazivao dokumentom matične službe da je Dragan. Malo – pomalo, ljudi se navikli i Zoran je zauvek otišao "ad akta".