Министар против монопола млинара

На својој редовној седници одржаној пре два дана Влада Србије није донела одлуку о куповини 65.000 тона пшенице по 13 динара за килограм, како је то најављивао министар пољопривреде Саша Драгин. Упућени кажу да министар то није узалуд причао и да ће одлука бити донета за који дан.

Најава ове куповине није обрадовала ратаре јер ће, како кажу, само малобројни имати привилегију да хлебно жито продају по тој цени. У последњих десетак дана цена пшенице је са 12 динара пала на само девет динара по килограму, што значи да држава плаћа безмало 50 одсто више него други купци на тржишту. А то је довољно за свађу и незадовољство.

Да ће ниска цена пшенице озлоједити произвођаче, свестан је и ресорни министар који је у борби за бољу цену упро прст у млинаре као главне кривце. Јуче је, наиме, упутио захтев Комисији за заштиту конкуренције да се испита постојање олигопола или неког другог облика удруживања ради нарушавања конкуренције на тржишту пшенице.

– Министарство је дошло до сазнања да је пред саму жетву дошло до договора великих откупљивача да се за пшеницу понуди само девет динара док је крајем маја она коштала 12 динара по килограму – изјавио је јуче Саша Драгин.

Ова акција Министарства и није нешто ново, јер је слично предузимано и ранијих година, али без икаквог ефекта. Чини се да се млинари успешно бране од наведених оптужби.

Мирослав Дебељачки, директор аграра у фирми „Јупоинт”, великој млинарској и житарској извозној кући, пита како је могућ договор о цени када има 356 регистрованих млинова у Србији.

– Ову цену пшенице одредило је тржиште, тачније висока понуда. Уколико је министар желео да пшеница кошта више него сада требало је да држава откупи веће количине, бар 200.000 тона. Нису млинари ти који треба да решавају проблем пољопривреде, то су фирме које раде да би зарадиле и платиле трошкове – објашњава Дебељачки.

Он каже да разуме ратаре јер је цена пшенице врло ниска, али да млинарима више одговара да хлебно жито плате 15 динара, а брашно 25 динара по килограму, јер се њихови трошкови наплаћују процентно, на пример пет одсто, тако да они сада морају да имају дупло већи обим посла за исте паре.

Садашња ниска цена пшенице, којом ратари једва да покривају неке трошкове, није стимулативна за извоз, тврди Дебељачки. Светска цена пада, а због киша проблем постаје и квалитет наше понуде.

Директор Фонда за жита Вукосав Саковић каже да ће цела откупна квота планути у једном дану и да ће произвођачи који не буду успели да продају жито држави бити веома незадовољни, а таквих ће бити доста јер се жито жање са око 560.000 хектара. Он подсећа да су млинови од прошле жетве „млели” губитке, јер су пшеницу у прошлогодишњој жетви плаћали по 15 динара, касније је цена пала на десет динара по килограму па је цена брашна била изједначена с ценом основне сировине. Сада, каже, млинови неће да понове ту грешку.

– Уколико држава жели да се на тржишту формира виша цена, није довољно да интервенише с куповином само три одсто рода. За постизање неког ефекта потребно је да Робне резерве купе бар 10 одсто или 200.000 тона. Држава је могла ратарима да наговести да сада, у жетви, купује 65.000 тона, а да ће кроз неколико месеци купити додатне количине. Тиме би се смањио притисак на тржишту и мања понуда би сачувала цену пшенице од суноврата. У таквој ситуацији савет о томе да чекају бољу цену имао би смисла – објашњава Саковић.