Ministar protiv monopola mlinara

Na svojoj redovnoj sednici održanoj pre dva dana Vlada Srbije nije donela odluku o kupovini 65.000 tona pšenice po 13 dinara za kilogram, kako je to najavljivao ministar poljoprivrede Saša Dragin. Upućeni kažu da ministar to nije uzalud pričao i da će odluka biti doneta za koji dan.

Najava ove kupovine nije obradovala ratare jer će, kako kažu, samo malobrojni imati privilegiju da hlebno žito prodaju po toj ceni. U poslednjih desetak dana cena pšenice je sa 12 dinara pala na samo devet dinara po kilogramu, što znači da država plaća bezmalo 50 odsto više nego drugi kupci na tržištu. A to je dovoljno za svađu i nezadovoljstvo.

Da će niska cena pšenice ozlojediti proizvođače, svestan je i resorni ministar koji je u borbi za bolju cenu upro prst u mlinare kao glavne krivce. Juče je, naime, uputio zahtev Komisiji za zaštitu konkurencije da se ispita postojanje oligopola ili nekog drugog oblika udruživanja radi narušavanja konkurencije na tržištu pšenice.

– Ministarstvo je došlo do saznanja da je pred samu žetvu došlo do dogovora velikih otkupljivača da se za pšenicu ponudi samo devet dinara dok je krajem maja ona koštala 12 dinara po kilogramu – izjavio je juče Saša Dragin.

Ova akcija Ministarstva i nije nešto novo, jer je slično preduzimano i ranijih godina, ali bez ikakvog efekta. Čini se da se mlinari uspešno brane od navedenih optužbi.

Miroslav Debeljački, direktor agrara u firmi „Jupoint”, velikoj mlinarskoj i žitarskoj izvoznoj kući, pita kako je moguć dogovor o ceni kada ima 356 registrovanih mlinova u Srbiji.

– Ovu cenu pšenice odredilo je tržište, tačnije visoka ponuda. Ukoliko je ministar želeo da pšenica košta više nego sada trebalo je da država otkupi veće količine, bar 200.000 tona. Nisu mlinari ti koji treba da rešavaju problem poljoprivrede, to su firme koje rade da bi zaradile i platile troškove – objašnjava Debeljački.

On kaže da razume ratare jer je cena pšenice vrlo niska, ali da mlinarima više odgovara da hlebno žito plate 15 dinara, a brašno 25 dinara po kilogramu, jer se njihovi troškovi naplaćuju procentno, na primer pet odsto, tako da oni sada moraju da imaju duplo veći obim posla za iste pare.

Sadašnja niska cena pšenice, kojom ratari jedva da pokrivaju neke troškove, nije stimulativna za izvoz, tvrdi Debeljački. Svetska cena pada, a zbog kiša problem postaje i kvalitet naše ponude.

Direktor Fonda za žita Vukosav Saković kaže da će cela otkupna kvota planuti u jednom danu i da će proizvođači koji ne budu uspeli da prodaju žito državi biti veoma nezadovoljni, a takvih će biti dosta jer se žito žanje sa oko 560.000 hektara. On podseća da su mlinovi od prošle žetve „mleli” gubitke, jer su pšenicu u prošlogodišnjoj žetvi plaćali po 15 dinara, kasnije je cena pala na deset dinara po kilogramu pa je cena brašna bila izjednačena s cenom osnovne sirovine. Sada, kaže, mlinovi neće da ponove tu grešku.

– Ukoliko država želi da se na tržištu formira viša cena, nije dovoljno da interveniše s kupovinom samo tri odsto roda. Za postizanje nekog efekta potrebno je da Robne rezerve kupe bar 10 odsto ili 200.000 tona. Država je mogla ratarima da nagovesti da sada, u žetvi, kupuje 65.000 tona, a da će kroz nekoliko meseci kupiti dodatne količine. Time bi se smanjio pritisak na tržištu i manja ponuda bi sačuvala cenu pšenice od sunovrata. U takvoj situaciji savet o tome da čekaju bolju cenu imao bi smisla – objašnjava Saković.