Акцијска снижења мамац за потрошаче

Из новина „искачу” проспекти, најгромогласније рекламе на телевизији позивају у најповољнију куповину, касирке у супермаркетима често у кесу купаца убаце рекламне каталоге са промотивним ценама… Свакодневно, трговци са свих страна бомбардују потрошаче акцијама у супермаркетима. А купци?

Мало „Политикино” истраживање показује да се куповином на снижењима може уштедети око 15 одсто новца. Потрошачи прате акције и то потврђују трговци. Јер, када је неки артикал на снижењу они бележе и до 70 одсто већи промет.

Али, ту су и увек актуелна питања која покрећу „неверне Томе” међу потрошачима. Да ли храни којој је трговац смањио цену ускоро истиче рок? Да ли су снижења само „навлакуша” за потрошаче како би у хипермаркету пазарили и нешто што им уопште није потребно?

Свуда у свету је пракса да се снижава цена робе којој рок трајања истиче за месец-два, па је то често случај и код нас. Али категорично негирају да је храни која се продаје на акцији већ истекао рок.

О производу који ће се понудити потрошачима по повољнијој цени трговци се увек договарају са произвођачима. Трговински ланци финансирају акције пола-пола са произвођачима. Уколико се промовише нови производ на тржишту, онда терет финансирања акције најчешће пада на добављача.

У компанији „Делта Макси” кажу да су у првих шест месеци ове године у снижавање цена инвестирали 6,5 милиона евра, а до краја године та сума биће повећана на 15 милиона. У „Супер Веру” финансијско одељење одређује шта ће бити на снижењу мада се, кажу, често прихватају и сугестије произвођача. У овом малопродајном ланцу организују се снижења цена на недељном и месечном нивоу, а продаја им се тада повећава од два до седам пута. „Идеја” организује викенд и недељне акције. У „Меркатору” и „Роди” продаја робе на снижењу расте и до 50 одсто. Они су отишли и корак даље па недељом дају и додатни попуст од 10 одсто на сваки рачун. Потрошачима на акцији „узвичник” „Меркатор” нуди 27 артикала из основне потрошачке корпе, као што су шећер, брашно, тестенине, флаширана вода... На сваке три недеље у „Максију” се организују редовне акције, а ту су и викенд снижења. Каталози показују да око 60 одсто артикала на снижењима чини храна.

– Увек водимо рачуна да потрошачима понудимо оне артикле који ће им бити интересантни. Осим редовних организујемо и тематске акције попут ускршњих, новогодишњих, божићних, снижења цена школског прибора пред почетак школске године... Потрошачи добро реагују на акцијска снижења и промет у нашим продајним објектима тада расте и до 70 одсто – објаснили су у „Делта Максију”.

Трговци и на сајтове стављају каталоге са снижењима, што омогућава многима да куповину испланирају још код куће. Рачуница показује да куповином на акцијама може да се уштедети око 15 одсто, а истраживања кажу да четворочлана породица тако може да уштеди од три до пет хиљада динара месечно. Према подацима Републичког завода за статистику просечна потрошачка корпа у априлу је била „тешка” 36.481,14 динара. Узимајући ову рачуницу у обзир, јасно је зашто многи потрошачи походе супермаркете и детаљно проучавају акцијске каталоге. Уколико се у једначину убаце и потрошен бензин како би се „скокнуло” до неког хипермаркета, као и куповина непотребних ствари, истопиће се фамозних акцијских 15 одсто. Потрошачи признају да када оду у „повољну” куповину, често се кући врате са кесама пуним непотребних ствари, будући да осим онога што је на снижењу пазаре и много непотребног. Трговци то знају па се, кажу купци, рафови са артиклима који су на снижењу најчешће налазе негде у ћошку, а на путу ка њима вребају многи привлачни производи које је тешко избећи.

Акцијске продаје део су свакодневне борбе за купце, поручују из Покрета за заштиту потрошача. Постоје, ипак, нека правила игре која ваља поштовати.

– Према слову закона, трговци су дужни да означе колико ће снижење трајати, да информишу потрошаче о томе колики су тачно попусти, а морају да истакну и претходну и нову цену. Уколико трговац распродаје робу чији је рок пред истеком, и то мора да нагласи – објашњавају у Покрету за заштиту потрошача, признајући да су акцијске продаје свакако повољнији начин куповине, као и да потрошачи у таквим ситуацијама нормално реагују повећањем тражње.

-----------------------------------------------------------

Акцијска корпа лакша и до 500 динара

Седам насумице одабраних производа који су на јунској акцији у „Максију” – јогурт „вива”, чајна кобасица „адут”, паштета са шунком „карнекс”, пшенично брашно „стари млинар”, бела чоколада „милка”, пилећи филе у омоту „агрожив” и „мистрал” туњевина, на снижењу укупно коштају 1.539,30 динара. Пре месечне акције за ову корпу ваљало је издвојити 1.776,70 динара. Рачуница каже да је уштеда око 237 динара што је нешто мање од 15 одсто. Слично је и у „Меркатору”. Јогурт „муза”, „нишко” дуготрајно млеко, кафа „гранд арома”, паста за зубе „колгејт”, чоколада „милка карамел ”, качкаваљ „бисер” и димљена ћурећа шунка пре снижења коштали су 2.805,18 динара, а акцијски збир је 2.307 динара. Потрошачима у џепу остаје готово 500 динара, што је такође нешто мање од 15 одсто.

-----------------------------------------------------------

Уштеда куповином трговачких марки

Потрошачи се све чешће одлучују да купују приватне робне марке, које са произвођачких линија стижу по наруџбини трговаца. Ове намирнице су јефтиније и до 30 одсто, јер се не рекламирају, а у структури цене нема трошкова маркетинга, дистрибуције и скупе амбалаже. Квалитет је, према речима трговаца, добар. „Фавола” кечап и паковано поврће у „Максију” и „Темпу”, „к плус” крем у „Идеји” и „потпуна нега” у „Меркатору” само су неке од приватних робних марки које се могу наћи на рафовима у малопродајним објектима.

С. Деспотовић