Чувар плаже у Међеђи

Од нашег дописника
Међеђа –Да му је, само пре неколико година, неко рекао да ће мирне пензионерске дане заменити, динамичним и необичним занимањем Момир–Мошо Марић, родом из Горажда, само би одмахнуо главом.Како каже, до 2006. године био је технички директор комуналног предузећа у Новом Горажду, одакле је отишао у заслужену пензију. А пре последњег рата радио је у комуналном предузећу „6. март” у Горажду, као управник градског зеленила и градског гробља.

Овако почињемопричу на плажи „Јаз”, на горњем Дринском језеру у Међеђи, негде на пола пута између Устипраче и Вишеграда.

– Ову изузетно уређену плажу пре три године формирали су мој син Александар и снаја Мирослава, који живе у Вишеграду. Пристао сам да будем својеврсни чувар и надзорник плаже, не само лети, већ и зими када нема гостију – открива Марић.

Прича нам како је, по одласку у пензију, имао срећу да одмах почне са овим послом и како је избегао губљење времена у досадним пензионерским шетњама.

– Имамо све, за све узрасте и занимања, почев од малишана, преко младих, па до оних најискуснијих наутичара, али и изванредну понуду традиционалних јела и рибљих специјалитета – појашњава Марић и додаје да на везовима на њиховом молу чува двадесет и осам чамаца са глисерима чији су власници викендаши.

У прикрајку, омања монтажна кућица. То је други дом Момира Марића.

– Ко ме тражи, сигурно неће залутати, ја сам са пријатељима за једним од столова у башти. Тако ми се, на неки начин, остварила жеља да свој радни и животни век завршим у кафани – казује Марић, помињући да је у Горажду једно време поседовао кафану.

Прича како се сви одреда се утркују да му плате пиће.

–Кад бих попио све што ми наручују небих се трезнио. Но, шалу на страну, ја знам кафански нерв, тако да сам са свима „на ти”, што људи воле. Долазе са разних страна, из Сарајева, Пала, Чачка, Ужица, Горажда, Вишеграда, Високог, Фоче... Међу њима су рибари, наутичари, туристи, али и познате личности. Тако са комшијом Вучетом Шипчићем, који овде има платформу са кућицом на води, долази и познати режисер Емир Кустурица. Свидело му се овде – прича Марић.

Показује нам своје јато питомих патки и уз њих дивљег патка, који се одомаћио и нигде не иде од њих.

–С јесени, кад плажа полако тоне ка зимском сну, са пријатељима наутичарима, међу којима је највернији Владимир Недимовић, у чему нас подржавају викендаши Харун и Исмет из Сарајева, тамо у прикрајку печемо домаћу ракију од шљива. Тако спајамо лепо са корисним, а и време нам брже прође – каже уз поздрав овај вредни пензионер, чувар плаже током целе године.

Славко Хелета