Последњи поздрав уз – „порше”

Несвакидашња умрлица објављена у листу „Хамбургер абендблат“ привукла је пажњу „Билда“, најтиражнијег дневника у Немачкој. Штампани оглас – последњи поздрав – извесном Фрицу који је погинуо у саобраћајној несрећи „украшен“ је сликом једног „поршеа“.

Чак и за Немце који су легендарни по својој љубави према четвороточкашима ово је било превише. Како је могуће да неко пожели да се на његовој умрлици уместо неког традиционалног религиозног симбола појави аутомобил, питање је на које нико нема одговор. Последња жеља овог трговца из Хамбурга који је, иронијом судбине, погинуо управо у црвеном „поршеу“, у сваком случају је испуњена, а то је био повод да „Билд“ крене у истраживање какве се све необичне умрлице објављују у немачкој штампи. Испоставило се да је тема неупоредиво озбиљнија него што је то изгледало на први поглед. „Билд” је открио да на Интернету постоји сајт на којем се пажљиво прикупљају сви гафови, глупости или грешке у умрлицама. Због тога поједине умрлице више личе на добар виц него што исказују бол и тугу за преминулим.

Необичне умрлице могу се сврстати у неколико група: оне написане у стиху, с ненамерним језичким грешкама, с конфузним садржајем који изазива недоумице и погрешне закључке, подсмешљиве, срочене по жељи преминулог...

Ево неколико примера који, хтели то ми или не, изазивају смех. Једна фамилија се овако опростила од свог Гинтера. „Болест је била бржа од нашег најспортскијег члана. Гинтер више не трчи.“ Умрлицу преминулог колеги запослени из робне куће „Вуловорт” почели су реченицом: „Карло је оставио метлу.“

Роланд из Цириха и Јохан из Берлина срочили су своје умрлице пре смрти, а из њих се може закључити да су обојица, за живота, били шаљивџије. „Преселио сам се на онај свет. Моја нова адреса је гробље“... па следи тачна адреса гробља у Цириху и Берлину са бројем гробног места. Обојица имају и исту поруку: „Радоваћемо се посетама.“

Међу умрлицама написаним пре смрти занимљива је она адвоката Хајнца Петера Ј. који је кратко поручио: „Одјављујем се.“ Извесни Клаус А. такође је штедео речи па је саопштио: „Умро сам.“ Инжењер Г. Е. Хајнц В. био је тек за нијансу опширнији: „Мој последњи пројект биће у крематоријуму, у Берлину.“

Постоје и умрлице у новинама које својим садржајем, сасвим нехотице, отварају простор за ружне закључке. Извесна Ана Г., опраштајући се од супруга Јозефа, између осталог је написала: „Нисмо допустили да се не зна твој гроб. Ти си сада тамо где ти је место, у породичној гробници“...

Неки анонимни пацијент је на вест о смрти свог доктора дао овакву умрлицу: „Поводом смрти доктора Фолкера П. имам само једну реч – хвала.“

Набрајање сличних примера захтевало би много времена, а „Билд“ је своје истраживање завршио враћајући се на последњу необичну умрлицу са сликом „поршеа“. У несрећи, наиме, није погинуо само Фриц, власник и возач спортског аутомобила. Смртно је страдао и његов лимени љубимац – „порше“ је потпуно уништен.

Ж. Ракић