Poslednji pozdrav uz – „porše”

Nesvakidašnja umrlica objavljena u listu „Hamburger abendblat“ privukla je pažnju „Bilda“, najtiražnijeg dnevnika u Nemačkoj. Štampani oglas – poslednji pozdrav – izvesnom Fricu koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći „ukrašen“ je slikom jednog „poršea“.

Čak i za Nemce koji su legendarni po svojoj ljubavi prema četvorotočkašima ovo je bilo previše. Kako je moguće da neko poželi da se na njegovoj umrlici umesto nekog tradicionalnog religioznog simbola pojavi automobil, pitanje je na koje niko nema odgovor. Poslednja želja ovog trgovca iz Hamburga koji je, ironijom sudbine, poginuo upravo u crvenom „poršeu“, u svakom slučaju je ispunjena, a to je bio povod da „Bild“ krene u istraživanje kakve se sve neobične umrlice objavljuju u nemačkoj štampi. Ispostavilo se da je tema neuporedivo ozbiljnija nego što je to izgledalo na prvi pogled. „Bild” je otkrio da na Internetu postoji sajt na kojem se pažljivo prikupljaju svi gafovi, gluposti ili greške u umrlicama. Zbog toga pojedine umrlice više liče na dobar vic nego što iskazuju bol i tugu za preminulim.

Neobične umrlice mogu se svrstati u nekoliko grupa: one napisane u stihu, s nenamernim jezičkim greškama, s konfuznim sadržajem koji izaziva nedoumice i pogrešne zaključke, podsmešljive, sročene po želji preminulog...

Evo nekoliko primera koji, hteli to mi ili ne, izazivaju smeh. Jedna familija se ovako oprostila od svog Gintera. „Bolest je bila brža od našeg najsportskijeg člana. Ginter više ne trči.“ Umrlicu preminulog kolegi zaposleni iz robne kuće „Vulovort” počeli su rečenicom: „Karlo je ostavio metlu.“

Roland iz Ciriha i Johan iz Berlina sročili su svoje umrlice pre smrti, a iz njih se može zaključiti da su obojica, za života, bili šaljivdžije. „Preselio sam se na onaj svet. Moja nova adresa je groblje“... pa sledi tačna adresa groblja u Cirihu i Berlinu sa brojem grobnog mesta. Obojica imaju i istu poruku: „Radovaćemo se posetama.“

Među umrlicama napisanim pre smrti zanimljiva je ona advokata Hajnca Petera J. koji je kratko poručio: „Odjavljujem se.“ Izvesni Klaus A. takođe je štedeo reči pa je saopštio: „Umro sam.“ Inženjer G. E. Hajnc V. bio je tek za nijansu opširniji: „Moj poslednji projekt biće u krematorijumu, u Berlinu.“

Postoje i umrlice u novinama koje svojim sadržajem, sasvim nehotice, otvaraju prostor za ružne zaključke. Izvesna Ana G., opraštajući se od supruga Jozefa, između ostalog je napisala: „Nismo dopustili da se ne zna tvoj grob. Ti si sada tamo gde ti je mesto, u porodičnoj grobnici“...

Neki anonimni pacijent je na vest o smrti svog doktora dao ovakvu umrlicu: „Povodom smrti doktora Folkera P. imam samo jednu reč – hvala.“

Nabrajanje sličnih primera zahtevalo bi mnogo vremena, a „Bild“ je svoje istraživanje završio vraćajući se na poslednju neobičnu umrlicu sa slikom „poršea“. U nesreći, naime, nije poginuo samo Fric, vlasnik i vozač sportskog automobila. Smrtno je stradao i njegov limeni ljubimac – „porše“ je potpuno uništen.

Ž. Rakić