Чија је прошлост

Осим Грчке, и Италија, Египат, Кина, Перу и друге државе споре се са светским музејима, аукцијским кућама и владама око власништва над националним благом. У књизи „Ко поседује антиквитете” Џејмс Куно, директор Уметничког института Чикага такође брани тезу да су експонати сведочанства о древном свету, а не о некој посебној модерној нацији.

„Они обухватају антиквитете, а антиквитети не познају границе”.

Најславнија „спорна дела” су:

Статуа египатске краљице Нефертити, настала пре 3.400 година. Изложена је у берлинском музеју „Алтес”. Све немачке владе су одбацивале захтев Египта да им врате „Нефертити”, статуу која је однета 1913. Статуа је постала славна у свету захваљујући музеју у Берлину, али један швајцарски историчар уметности тврди да је дело изложено у „Алтесу” само копија направљена 1912. Немци тврде да би био ризик послати „Нефертити” на пут, а уз то кажу да су већ усвојили овај експонат као део свог националног блага

Камен „розета”, био је кључан за дешифровање египатских хијероглифа. Камен са натписима, тежак 725 килограма који датира од 196. године пре нове ере, открили су француски војници 1799. близу лучког града Розета (Рашид). Две године касније предали су је енглеским снагама. У Британском музеју се налази од 1802.

Статуа египатске фараонке Хатшепсут налази се у њујоршком музеју „Метрополитен”. Претпоставља се да је створена између 1503. и 1482. године пре нове ере. Једна је од две идентичне статуе које су вероватно направљенe да буду пандан једна другој. Друга се налази у Каиру, али Египат полаже право на обе.

Две бронзане статуе које представљају зеца и пацова, биле су део фонтане са свих 12 знакова кинеског хороскопа, aукција кућа „Кристи” продала је у марту ове године за 31 милион евра и поред оштрог противљења Кине. Кина се противила продаји јер је бронза опљачкана када су англофранцуске трупе запалиле пекиншку царску Летњу палату током Опијумског рата 1860. Кинески купац је ипак рекао да неће да плати за статуе и да се појавио на аукцији само због патриотизма.

Из Ирачког националног музеја лопови су за време пада Багдада украли 14.000 уметнина. Око 8.500 експоната су повратили од Египта, Сирије и Јордана док за осталим драгоценостима још трагају. Процењује се да је око 180.000 предмета нестало са ирачких археолошких налазишта.

Рељеф „дендера”, некада део плафона храма у Дендери који је приказивао зодијак, данас је експонат у „Лувру” . Претпоставља се да је настао 50 година пре нове ере и да је основа савременог хороскопа.

Британски национални музеј је пре неколико година почео да преиспитује порекло седам милиона експоната. Национална галерија је признала да су међу сликама, чије порекло није сигурно и вероватно су доспеле нелегално из Француске или Немачке, и дела Каравађа, Дега, Делакроа, Монеа, Пикаса, Рубенса и Тјепола.