Стрепе, али им се не напушта Космет

Осојане, Гораждевац - У Осојанима, првом повратничком селу, у које се од 2001. године до данас вратило око 300 српских душа, влада страх и неизвесност с обзиром на учестале најаве Албанаца да ће прогласити независност. Ипак, надају се да неће доћи до насиља, а ако и дође искрено верују да ће их Београд овога пута заштитити. Сви се слажу у једном да ни по цену живота неће напустити своја огњишта са којих су већ једном одлазили. Мештани Осојана са којима смо ових дана разговарали имају поверења и у припаднике Кфора, шпанске војнике, који су ту све време од када су се, пре шест година, вратили у своје домове. Иако је на први поглед све мирно, у ваздуху се осећа напетост. Радош Вулић, координатор општине Исток којој припадају и Осојане убеђен је да до независности никада неће доћи. Каже да је забринут као и сви други, али и да је поред свега оптимиста.

- Нема панике, мада је ситуација непредвидива. Имамо потврду Кфора да ће да нас заштити уколико се Албанци одлуче на насиље - објашњава Вулић.

За разлику од њега Ђуро Вуловић и Ћирко Репановић нису тако сигурни да ће на крају све добро да се заврши. "Ако Албанци прогласе независност само у реку можемо, да се давимо", кажу Вуловић и Репановић.

Шездесетогодишњи Репановић тврди да се под албанском власти не може живети, "ни да бегамо, ни да живимо". Његов комшија Ђуро Вуловић објашњава да су се Албанци у последње време мало стишали, "а то значи да нешто опако смерају".

Обојица се, ипак, надају да неће напустити домове, да ће Београд пронаћи начин да Срби ту остану и да буду безбедни.

За разлику од њих млади из овог села не желе да размишљају о најгорем. Омиљено место за окупљање им је дворишту основне и средње школе "Радош Тошић". Не боје се, кажу, ни проглашења независности, јер немају куд, морају да остану у свом селу.

Слично размишљају и становници Гораждевца, који је од Осојана удаљен четрдесетак километара. И они поручују да нигде неће ићи и да ће остати "до последњег".

Један од сељана Милисав Петровић каже да је напето, да страха има међу женама, али да је расположење такво да се њих око хиљаду, колико их овде живи, никуда неће селити.

- Италијанска војска је на улазу и излазу из села. Обећали су да ће да нас бране. Нек′ прогласе независност, ми остајемо - каже Петровић.

Дарко Димитријевић, студент и новинар локалног радија Гораждевац, прича да са првим мраком све утихне, само се чују возила Кфора и косовске полиције, што им, каже, донекле улива какву-такву сигурност. "Опредељење свих је да се не напушта кућа и прадедовско имање. Ипак, сви очекују помоћ Београда", каже овај студент и додаје да његови вршњаци, али и они млађи, неће напустити Гораждевац, као што то нису чинили ни 1999. године, а ни 17. марта 2004.

Слично расположење влада и у осталим деловима Космета. Радојко Дунић, координатор за општину Пећ, објашњава да међу Србима влада велика забринутост, а да је посебно напето било неколико дана уочи 10. децембра, дана који се најављивао као дефинитиван крај преговора о статусу Косова. Међутим, људи су одлучни да без обзира на све не напуштају своје домове. "Уколико нас Албанци нападну бранићемо се, макар голоруки. До већег исељавања може доћи само ако Косово добије независност", категоричан је Дунић.

Председник Српског националног већа Косова и Метохије Драган Велић објашњава да тренутна неизвесност није ништа већа од оне у којој Срби живе протеклих осам година.

"Шта ће се даље дешавати међу Србима зависиће од одлука које ће бити донете ван Косова. Надамо се да неће доћи до једностраног признања, али и ако се то деси сигурно је да се ни тада Срби неће померати са својих огњишта, бар не у већем броју. Можда ће се иселити један мањи број оних који живе јужно од Ибра", каже Велић, који живи у Грачаници.

Према речима Мирчета Јаковљевића, координатора за општину Обилић, Срби на Косову нису били много забринути ни уочи 10. децембра. Било је, како каже, извесно да се тог дана неће десити ништа посебно и све су мање узимали за озбиљно изјаве из албанских редова да ће тога дана прогласити независност.

"Ми смо свесни да албанска страна може да донесе одлуку о једностраном проглашењу независности, али смо чврсто решени да останемо на својим вековним огњиштима, јер смо једино ту своји на своме", наглашава Јаковљевић.

Слично размишља и Оливер Ивановић, носилац Српске листе за КиМ. Према његовим речима, у овом тренутку нико не размишља да би нешто могло да се догоди до краја године "тако да су нам и бриге пребачене у следећу годину". Промене, каже, очекују тек наредне године, односно након председничких избора у Србији.

Највећи број Срба живи на северу Косова и Метохије. У општинама Косовска Митровица, Зубин Поток, Лепосавић и Звечан тренутно их је настањено око 58.000.

Око 23.000 Срба насељава Прилужје, Племетину, Обилић, Косово Поље, Грачаницу и Липљан (највећи број их је у селима око Липљана - Старо Грацко, Суви До, Добротин, Ливађе, Рабовац, Радево, Скуланево).

У Гораждевцу, селу надомак Пећи, које је остало упамћено по масакру над српском децом (двоје је убијено, а четворо рањено 2003. године), остало је свега 800 душа. Још око 300 Срба вратило се протеклих година у неколико села пећке општине.

У Осојану и другим селима општине Исток остало је 600 припадника српске националности, док у три села у општини Клина - Дрснику, Бичи и Грабцу живи 400 Срба.

Једна од већих српских енклава на Космету су Штрпци. Данас тамо има 11.000 припадника српске националности. У местима Косовског поморавља - Новом Брду, Гњилану, Косовској Каменици и Косовској Витини на својим огњиштима остало је више од 26.000 Срба.

На југу Косова, у околини Призрена, упркос свим притисцима опстало је 207, а у општини Ораховац 1200 Срба док их је у општини Гора свега двоје.

На Космету живи и више од 80.000 припадника мањинских заједница -Турака, Горанаца, Бошњака, Рома и Хрвата. Највише их је у призренском округу (јужна Метохија) око 50.000, а најмање у Косовском поморављу - око 650.

Карту Косова и Метохије на којој су уцртане српске енклаве, коју данас објављујемо, "Политика" је добила захваљујући Оливеру Ивановићу, носиоцу Српске листе. Упорни покушаји да ову карту добијемо у надлежном Министарству за Косово и Метохију остали су без успеха. Неки од саговорника из тог министарства су нас упозорили и да ћемо тешко доћи до карте, јер је "највероватније" реч о државној тајни, док су други одговарали да немају овлашћење да дају било какве податке. Једини предусретљивији саговорник у том ресору до кога смо дошли био је саветник Новак Гајић, који нам је помогао да подаци са мапе буду прецизнији.