Клан као индустрија криминала

"Злочиначка група Душана Спасојевића и Милорада Улемека Легије непревазиђена је за јуче, данас, сутра. Шири састав чланова свих кланова под командом Легије и Спасојевића чинило је више од 200 људи. Они су били професионални криминалци и то је била индустрија криминала", рекао је Јован Пријић, заменик специјалног тужиоца у завршној речи у процесу против "земунског клана". Пријић је закључио да је доказана кривица оптужених за укупно 17 убистава, три отмице и два терористичка акта, због чега је суду предложио да их казни по закону (максимална казна је 40 година) и да од њих одузме имовинску корист од отмица од око 12 милиона евра. Тужилац је оценио да је ова криминална група држала територијални криминални монопол у Србији, а и шире, од 2000. године, када су Спасојевић и Улемек удружили снаге.

Под њиховим вођством били су и огранци, познати као "ветерничка група", "пожаревачка група", "фирма", као и мањи кланови у Београду. После убиства Жељка Ражнатовића Аркана, Улемековог узора и команданта, клан је одлучио да се освети. То је био и мотив за највећи број убистава из 2000. године.

Тужилац је оценио да су чланови "земунског клана" убили Жељка Бодиша, Тодора Гардашевића, Срђана Љујића, Средоја и Зорана Шљукића, Жељка Шкрбу, Ненада Батоћанина, Ивицу Јовановића, Зорана Ускоковића Сколета, Милоша Стевановића, Јована Гузијана Цунера, Радета Цветића, Ивицу Николића, Велибора Иличића, Александра Матића и Слободана Радосављевића Булку, а приписује им се и покушај убиства сведока сарадника Љубише Бухе Чумета. Отели су Милију Бабовића, Вука Бајрушевића и Суада Мусића, а одговорни су и за дизање у ваздух Бухиног предузећа "Дифенс роуд", као и просторија ДСС-а.

Пријић је навео да су наводи оптужнице потврђени исказима сведока сарадника Љубише Бухе Чумета, покојног Зорана Вукојевића, Дејана Миленковића Багзија и Миладина Сувајџића, као и признањима оптужених Душана Крсмановића, Саше Петровића и Николе Бајића.

"Сувајџић је потврдио да је Спасојевић наредио сва убиства, говорио је о доласцима Улемека у кућу у Шилеровој улици и о страху припадника групе после убиства Марка Петровића. Вукојевић је посведочио да је Спасојевић контактирао са Државном безбедности, да је имао дозволу од државе да побије криминалце у Београду и да је тако убијено 30 људи. Буха је објаснио да је дрога била главни посао клана и говорио о њиховим везама са Милорадом Брацановићем, Слободаном Пажином и Радетом Марковићем", казао је Јован Пријић.

Поред убистава из оптужнице, Спасојевић је планирао и ликвидације Јовице Станишића, Андрије Драшковића, Ратка Ромића и Мирослава Курака. Он је истакао да је све жртве отмица "типовао" Улемек, тврдећи да је то био најуноснији посао после 2000. године, јер је полиција тада била најслабија. Душан Спасојевић је одређивао људе које су киднаповали имућне, а поред отетих, на списку су били и Драган Џајић, Филип Цептер, Предраг Ранковић Пецони и Миодраг Костић.

Пријић се осврнуо и на Улемекову одбрану и тврдњу да се са Спасојевићем дружио, али да није био умешан у његове криминалне послове.

"Да ли је Легија вођа клана или наивни пријатељ Спасојевића коме су сада све оптужбе монтиране? Да ли би славом опевани командант дозволио себи да у хијерархији буде испод Спасојевића? Он је могао да буде само старији партнер у индустрији злочиначког удружења земунског клана. Улемек је оснивач "земунског клана". Без њега ова организација не би никад постојала и ова дела из оптужнице не би била почињена. Он је добијао половину новца од отмица, док је Спасојевић своју половину делио са осталима. Легија је био алфа, а Спасојевић омега", рекао је Пријић у трочасовном говору пред већем Специјалног суда.

Тужилац је навео да је "земунски клан" уклањао све доказе својих кривичних дела и да се оптужбе против њих не би могле доказати ни на један други начин, осим увођењем сведока сарадника. Четврти сведок сарадник Дејан Миленковић добио је тај статус после убиства Зорана Вукојевића, да би се организованом криминалу послала порука да се "не може деловати застрашивањем".