Интернетски раскорак Америке и Русије

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 28. јуна - Интернетски светски рат је практично почео, а главне силе још нису усагласиле стратегију како би га обуздале и спречиле могућну међусобну нову врсту конфронтације. Иако се слажу да се помаља ново глобално бојно поље и да је потребна интернационална сарадња како би се дејства на њему бар донекле неутралисала, Америка и Русија још не могу да усагласе приступе тој „растућој опасности” по безбедност политичких, економских, војних и других стратешких система.

У најкраћем: Москва предлаже међународни споразум који би дефинисао и неопходне и недозвољене поступке на том модерном попришту, а Вашингтон се залаже за јачање кооперације међу надлежним безбедносним службама. Оба прилаза, примећује се у данашњом опсежној анализи „Њујорк тајмса”, изражавају и једну заједничку зебњу: да национални суверенитети буду угрожени не само нападима „хакера” – од којих су неки, наслућује се, под окриљем влада – него и начином одбране од њих.

Американци се, наводи се, прибојавају да би међународни споразум могао да суверенитете уздрма наднационалном цензуром а да истовремено не би обавезивао многе неформалне а јаке актере. Русима је, пак, неприхватљив предлог регулације по угледу на Конвенцију Савета Европе о „сајбер-криминалу”, јер „омогућава полицији да покреће истраге против осумњичених за онлајн деликте у другим земљама без обавезе да претходно обавесте органе тих држава.

Представници две силе су већ разговарали о могућностима за превазилажење раскорака али досад – без успеха. Нова шанса се назире, додаје „Тајмс”, у предстојећој посети (од 6. до 8. јула) шефа Беле куће Барака Обаме Москви. Наговештава се, наиме, да ће с лидером Кремља Дмитријем Медведевом размотрити и ситуацију на „интернетском ратишту”, чији домети већ увелико задиру у многе суверенитете, укључујући и приватне.

Низ земаља, међу којима и САД, увелико граде нове арсенале, с врло разорним дефанзивним и офанзивним дејствима у интернетској комуникацији. Наводи се, при том развој: „бомби логике” које би се убацивале у компјутере да би их паралисале „кад затреба” или оштетиле мрежу, па „строја софтверских робота” за онемогућавање или шпијунирање веб сајтова, као и уређаја „микроталасног зрачења који могу да из даљине ‘спрже’ компјутерске инсталације”.   

До раскорака у приступима долази, додаје се, и због околности да се овде оцењује да „значајан број интернетских напада на САД долази из Русије и Кине”, што оне поричу. Став Пекинга је, наводи се, близак московском – у прилог међународном споразуму, чије изостајање „оставља простор за трку у специфичном наоружавању с потенцијално опасним последицама”.

И Вашингтон узима у обзир нове опасности, па је пре неки дан шеф Пентагона Роберт Гејтс наредио стварање војне интернетске команде којој би на челу стајао директор Националне безбедносне агенције генерал Кит Александер. Нова служба је лансирана без велике помпе, тумачи АП, како се у јавности „не би створио утисак да војска преузима контролу над националном компјутерском мрежом”. Усредсредиће се, кажу, на рад војних 15.000 мрежа и седам милиона компјутера…