Internetski raskorak Amerike i Rusije

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 28. juna - Internetski svetski rat je praktično počeo, a glavne sile još nisu usaglasile strategiju kako bi ga obuzdale i sprečile mogućnu međusobnu novu vrstu konfrontacije. Iako se slažu da se pomalja novo globalno bojno polje i da je potrebna internacionalna saradnja kako bi se dejstva na njemu bar donekle neutralisala, Amerika i Rusija još ne mogu da usaglase pristupe toj „rastućoj opasnosti” po bezbednost političkih, ekonomskih, vojnih i drugih strateških sistema.

U najkraćem: Moskva predlaže međunarodni sporazum koji bi definisao i neophodne i nedozvoljene postupke na tom modernom poprištu, a Vašington se zalaže za jačanje kooperacije među nadležnim bezbednosnim službama. Oba prilaza, primećuje se u današnjom opsežnoj analizi „Njujork tajmsa”, izražavaju i jednu zajedničku zebnju: da nacionalni suvereniteti budu ugroženi ne samo napadima „hakera” – od kojih su neki, naslućuje se, pod okriljem vlada – nego i načinom odbrane od njih.

Amerikanci se, navodi se, pribojavaju da bi međunarodni sporazum mogao da suverenitete uzdrma nadnacionalnom cenzurom a da istovremeno ne bi obavezivao mnoge neformalne a jake aktere. Rusima je, pak, neprihvatljiv predlog regulacije po ugledu na Konvenciju Saveta Evrope o „sajber-kriminalu”, jer „omogućava policiji da pokreće istrage protiv osumnjičenih za onlajn delikte u drugim zemljama bez obaveze da prethodno obaveste organe tih država.

Predstavnici dve sile su već razgovarali o mogućnostima za prevazilaženje raskoraka ali dosad – bez uspeha. Nova šansa se nazire, dodaje „Tajms”, u predstojećoj poseti (od 6. do 8. jula) šefa Bele kuće Baraka Obame Moskvi. Nagoveštava se, naime, da će s liderom Kremlja Dmitrijem Medvedevom razmotriti i situaciju na „internetskom ratištu”, čiji dometi već uveliko zadiru u mnoge suverenitete, uključujući i privatne.

Niz zemalja, među kojima i SAD, uveliko grade nove arsenale, s vrlo razornim defanzivnim i ofanzivnim dejstvima u internetskoj komunikaciji. Navodi se, pri tom razvoj: „bombi logike” koje bi se ubacivale u kompjutere da bi ih paralisale „kad zatreba” ili oštetile mrežu, pa „stroja softverskih robota” za onemogućavanje ili špijuniranje veb sajtova, kao i uređaja „mikrotalasnog zračenja koji mogu da iz daljine ‘sprže’ kompjuterske instalacije”.   

Do raskoraka u pristupima dolazi, dodaje se, i zbog okolnosti da se ovde ocenjuje da „značajan broj internetskih napada na SAD dolazi iz Rusije i Kine”, što one poriču. Stav Pekinga je, navodi se, blizak moskovskom – u prilog međunarodnom sporazumu, čije izostajanje „ostavlja prostor za trku u specifičnom naoružavanju s potencijalno opasnim posledicama”.

I Vašington uzima u obzir nove opasnosti, pa je pre neki dan šef Pentagona Robert Gejts naredio stvaranje vojne internetske komande kojoj bi na čelu stajao direktor Nacionalne bezbednosne agencije general Kit Aleksander. Nova služba je lansirana bez velike pompe, tumači AP, kako se u javnosti „ne bi stvorio utisak da vojska preuzima kontrolu nad nacionalnom kompjuterskom mrežom”. Usredsrediće se, kažu, na rad vojnih 15.000 mreža i sedam miliona kompjutera…