Вода прети најнижим деловима града

Најнижи делови престонице, слив ниске дунавске зоне којим је обухваћен део Дорћола испод Улице цара Душана све до Дунава и делови савске обале, најугроженије су плавне тачке у Београду. Број поплављених подрума и станова не може се ових дана избројати, а житељима насеља Браће Јерковић и Карабурма, као и домаћинствима у појединим централним градским улицама, било је, ипак, најтеже. Суграђани су се од бујица бранили на различите начине, па су чак и скидали поклопце са сливника не би ли вода брже отекла са коловоза.

– Канализациони систем функционише како треба и нема никаквих загушења. Због вишедневних пљускова, ових дана највише воде задржало се у Цвијићевој, Карађорђевој и Улици деспота Стефана, а јуче је било критично и код Аутокоманде и у деловима Булевара ослобођења. Чим киша почне да пада, у нашем предузећу прелази се са планског на интервентно одржавање канализационог система. То значи да у три смене сваког дана раде 33 екипе које отклањају проблеме. Будући да пријемници, то јест сливници којих у граду има око 33.000, не могу да „прогутају” толико кише колико је ових дана пало, логично је да вода остане и на коловозу неко време – објашњава Богдан Милосављевић, директор канализационе мреже „Водовода и канализације”. Он наглашава да радници ове комуналне куће очисте више од 130.000 сливника годишње, тачније просечно сваки сливник по четири пута.

Житељи Вождовца кажу да такво објашњење надлежних не одговара ситуацији на терену јер су, по њима, разлог поплава запушени канализациони одводи.

– То и не чуди јер људи свашта бацају, а највише песак и шут – објашњава Мирјана Тркуља са Вождовца и додаје да су радници „Водовода и канализације” после прве поплаве долазили и опрали Дарвинову улицу, али да нико од њих није очистио канализационе цеви па је опет дошло до загушења.

У Хидрометеоролошком заводу Србије објашњавају да су пљускови који су ових дана захватили нашу земљу уобичајена појава.

– Овај месец је најкишовитији у години и за њега је карактеристична неравномерна временска и просторна расподела падавина. То значи да киша може да пљушти у центру града, а да на ободу не буде ни капи, па да после дође до смене. На основу годишњег просека, у јуну падне око 90 литара кише по квадратном метру, док је ове године тај просек надмашен, јер је пало око 150 литара по квадратном метру – истиче Недељко Тодоровић, метеоролог из ХМЗС.

Ипак овог лета није достигнут апсолутни рекорд, јер је забележено да је максимум падавина у јуну око 200 литара по квадратном метру.

– Подручје југоисточне Европе је иначе под утицајем циклона који је пре осам дана дошао са Атлантика и захватио наше подручје, па не чуди овакво време. Пре десетак дана температуре су биле око 30. подељка. У ноћи између прошле суботе и недеље дошло је до наглог захлађена што је узроковало појаву пљускова праћених грмљавином. Управо овакве врсте падавина изазивају бујичне поплаве, и то на малим водотоцима – каже Тодоровић.

Овакво време нас, додаје искусни метеоролог, очекује још дан, два када би требало да почне период са ретком појавом поподневних пљускова и температурама око 30 степени. 

---------------------------------------------------------------

Корак до решења проблема

Решењем градоначелника формирана је радна група за спровођење фазне изградње канализације на градском подручју. На челу ове групе је Александар Стаменковић, директор „Градске чистоће”. Изградња канализације у насељима Плави хоризонти, Земун-Поље и Шангај сада је приоритет, али инфраструктура недостаје и насељима са леве обале Дунава – Котежу, Борчи и Овчи, као и деловима Вождовца, Гроцке и Земуна. Задатак радне групе биће да покрене израду планске и техничке документације, инвестирање у нове канализационе системе и издавање налога надлежним општинама за покретање поступка решавања имовинско-правних односа.