Voda preti najnižim delovima grada

Najniži delovi prestonice, sliv niske dunavske zone kojim je obuhvaćen deo Dorćola ispod Ulice cara Dušana sve do Dunava i delovi savske obale, najugroženije su plavne tačke u Beogradu. Broj poplavljenih podruma i stanova ne može se ovih dana izbrojati, a žiteljima naselja Braće Jerković i Karaburma, kao i domaćinstvima u pojedinim centralnim gradskim ulicama, bilo je, ipak, najteže. Sugrađani su se od bujica branili na različite načine, pa su čak i skidali poklopce sa slivnika ne bi li voda brže otekla sa kolovoza.

– Kanalizacioni sistem funkcioniše kako treba i nema nikakvih zagušenja. Zbog višednevnih pljuskova, ovih dana najviše vode zadržalo se u Cvijićevoj, Karađorđevoj i Ulici despota Stefana, a juče je bilo kritično i kod Autokomande i u delovima Bulevara oslobođenja. Čim kiša počne da pada, u našem preduzeću prelazi se sa planskog na interventno održavanje kanalizacionog sistema. To znači da u tri smene svakog dana rade 33 ekipe koje otklanjaju probleme. Budući da prijemnici, to jest slivnici kojih u gradu ima oko 33.000, ne mogu da „progutaju” toliko kiše koliko je ovih dana palo, logično je da voda ostane i na kolovozu neko vreme – objašnjava Bogdan Milosavljević, direktor kanalizacione mreže „Vodovoda i kanalizacije”. On naglašava da radnici ove komunalne kuće očiste više od 130.000 slivnika godišnje, tačnije prosečno svaki slivnik po četiri puta.

Žitelji Voždovca kažu da takvo objašnjenje nadležnih ne odgovara situaciji na terenu jer su, po njima, razlog poplava zapušeni kanalizacioni odvodi.

– To i ne čudi jer ljudi svašta bacaju, a najviše pesak i šut – objašnjava Mirjana Trkulja sa Voždovca i dodaje da su radnici „Vodovoda i kanalizacije” posle prve poplave dolazili i oprali Darvinovu ulicu, ali da niko od njih nije očistio kanalizacione cevi pa je opet došlo do zagušenja.

U Hidrometeorološkom zavodu Srbije objašnjavaju da su pljuskovi koji su ovih dana zahvatili našu zemlju uobičajena pojava.

– Ovaj mesec je najkišovitiji u godini i za njega je karakteristična neravnomerna vremenska i prostorna raspodela padavina. To znači da kiša može da pljušti u centru grada, a da na obodu ne bude ni kapi, pa da posle dođe do smene. Na osnovu godišnjeg proseka, u junu padne oko 90 litara kiše po kvadratnom metru, dok je ove godine taj prosek nadmašen, jer je palo oko 150 litara po kvadratnom metru – ističe Nedeljko Todorović, meteorolog iz HMZS.

Ipak ovog leta nije dostignut apsolutni rekord, jer je zabeleženo da je maksimum padavina u junu oko 200 litara po kvadratnom metru.

– Područje jugoistočne Evrope je inače pod uticajem ciklona koji je pre osam dana došao sa Atlantika i zahvatio naše područje, pa ne čudi ovakvo vreme. Pre desetak dana temperature su bile oko 30. podeljka. U noći između prošle subote i nedelje došlo je do naglog zahlađena što je uzrokovalo pojavu pljuskova praćenih grmljavinom. Upravo ovakve vrste padavina izazivaju bujične poplave, i to na malim vodotocima – kaže Todorović.

Ovakvo vreme nas, dodaje iskusni meteorolog, očekuje još dan, dva kada bi trebalo da počne period sa retkom pojavom popodnevnih pljuskova i temperaturama oko 30 stepeni. 

---------------------------------------------------------------

Korak do rešenja problema

Rešenjem gradonačelnika formirana je radna grupa za sprovođenje fazne izgradnje kanalizacije na gradskom području. Na čelu ove grupe je Aleksandar Stamenković, direktor „Gradske čistoće”. Izgradnja kanalizacije u naseljima Plavi horizonti, Zemun-Polje i Šangaj sada je prioritet, ali infrastruktura nedostaje i naseljima sa leve obale Dunava – Kotežu, Borči i Ovči, kao i delovima Voždovca, Grocke i Zemuna. Zadatak radne grupe biće da pokrene izradu planske i tehničke dokumentacije, investiranje u nove kanalizacione sisteme i izdavanje naloga nadležnim opštinama za pokretanje postupka rešavanja imovinsko-pravnih odnosa.