Вози кола и пуца – без обе шаке

Лозница – Здравко Савановић из Лознице ове године је са такмичења у стрељаштву донео десетак медаља. Лични рекорд му је 351 од 400 могућих кругова ваздушном пушком. Жеља му је да љубав према овом спорту пренесе и на млађе нараштаје, па тренутно ради на адаптирању простора у коме ће Лозница добити прву градску стрељану. Све то не би било нарочито занимљиво да Здравко није инвалид прве, најтеже категорије, без обе шаке, које је пре 15 година изгубио на ратишту. Као двадесетједногодишњи војник ЈНА, Здравко је имао несрећу да му на ратишту у Хрватској 1992. приликом демонтирања експлодира мина. Тада је изгубио обе шаке, десно око и добио оштећења доњих екстремитета. Две године је трајао опоравак а онда је требало наставити даље са таквим хендикепом.– Није било лако али се помириш са судбином, кренеш даље да живиш и бориш се са животом. Важно је не одустати, прилагодити се новонасталој ситуацији, настојати да будеш што самосталнији, да ниси на терету никоме. Више нисам могао да радим као електрозаваривач, армирач или тесар, али сам се окренуо спорту и породици – прича за "Политику" Здравко, који се пре несреће бавио атлетиком и боди-билдингом, а данас се посветио стрељаштву.

Здравко је председник Клуба инвалидних лица "Митар Арсеновић", који је само ове године са појединачних и екипних такмичења у више дисциплина донео девет пехара и 50 медаља, а оснивач је и председник Стрељачког клуба "Соколови". Тренутно ради на уређењу простора будућег градског стрелишта за ваздушну пушку како би младима створио место за бављење овим спортом.– Велики број деце заинтересован је за стрељаштво и циљ ми је да створим услове да се што више њих бави овим спортом и да добијемо врсне младе стрелце. Код нас још увек нема довољно разумевања за хендикепиране људе, њихов положај није довољно добар, а кад желиш нешто да урадиш, нема одговарајуће подршке, коче те прописи, а посебно људи чије разумевање је најтеже наћи – подсећа Здравко, који се за помоћ у вези са стрељаном обраћао општини, али за сада без успеха. Иначе, њему је због инвалидитета функционалност знатно смањена. Како рече – оно што неко са обе шаке уради за сат, он направи за три, али је важно да што науми и оствари. Има Здравко и протезе, али каже да му је облик руку такав да му оне често стварају ране, па их избегава. "Оне су више естетске и са њима немам овакав осећај тако да много више ствари могу да урадим без њих", истиче.

Здравко је самосталан у свакодневним обавезама. Вози "ауди" караван са "нормалним" командама, сам га откључава и пали, у току вожње се јавља на мобилни, сам се потписује, листа књиге, ради на компјутеру... Слободно време најрадије проводи са породицом, има сина од 16 и ћерку од седам година, а тренутно му је циљ да што пре проради стрељана. Људима са здравственим проблемима и хендикепима Здравко кратко поручује да "ко има жељу и вољу може све да постигне, важно је само никада не одустати".