Прете нова урушавања

Због несавесне градње, започете пре три године, станарима зграда у Балканској 23 прети опасност да остану без крова над главом. Наиме, копањем дубоког ископа при градњи стамбено-пословне зграде у Улици краљице Наталије 29, без пројекта обезбеђења темељне јаме, Велибор Павловић, као инвеститор, и фирма "Акт инжињеринг", извођач радова, радили су тако да је дошло до склизнућа делова дворишта у Балканској 23 и 25. Због тог обрушавања земље на две трећине парцеле у дворишту дошло је и до пуцања дворишне зграде, а тиме и угрожавања безбедности станара. С обзиром на то да се у Балканској 23 налазе две зграде, дворишна и друга стамбено-пословна која гледа на улицу пуцањем прве непосредно је угрожена и друга.

– Овакво стање представља сталну опасност по живот и здравље станара, јер може доћи до њеног потпуног урушавања – јада се Лука Поповић, потпредседник скупштине станара.

Исто су констатовали и градски грађевински инспектори који су неколико пута излазили на терен. Градска управа, Секретаријат за имовинско-правне послове и грађевинску инспекцију и Одељење за грађевинску инспекцију донели су неколико решења којимa се инвеститору налаже затрпавање обрушених делова парцела и санација оштећења у објектима који су настали као последица несавесне градње. Станарима је, такође на основу решења, забрањено да користе своје станове због опасности од потпуног урушавања.

Будући да инвеститор ништа од наложеног није урадио, Градска управа донела је потом решење о принудном извршењу, што би значило ангажовање друге фирме да обави затрпавање јаме.

Нажалост, ово решење ни до данас није спроведено, иако су станари дописом обавештени да ће оно бити заказано и извршено још током прошлог јула.

Иако је прошло више од три године, обрушени део парцеле ни у једном делу није саниран, а од станара је само једна породица збринута. Одрон земље се и даље услед временских околности проширује, а у становима, нарочито у приземљу, пукотине се великом брзином повећавају, што се може видети и голим оком.

Инвеститор Велибор Павловић се, каже, овим послом бави 27 година и за то време је, тврди, санирао многе објекте.

– Желим да сарађујем и да се нађе одговарајући излаз за све – рекао је Павловић најављујући решење овог проблема у најскорије време.

Иван Матијашевић, један од станара дворишне зграде, тврди да је Павловић нудио да му изнајми стан, или плати боравак у хотелу "Праг", али је све остало на речима.

– Појавио се једном када је ископао рупу, испричао бајке кућном савету, а после тога више није долазио. Мени влага улази у стан, јер ми је зид пукао на пола, под се накривио и само чекам када ће плафон да ми се сручи на главу. Надлежни би требало да реагују на време, а не кад већ буде касно као на Звездари. Очајан сам, где ћу ја под старе дане ако изгубим кров над главом – с муком изговара Матијашевић.

– Наше екипе су излазиле десетак пута на терен, али највећи проблем је што не постоји одговарајући прилаз. Спорном месту засад једино може да приђе неки мањи камион, али то опет не би решило проблем. Потребно је много земље која би два месеца непрекидно требало да се насипа, и то ручно, што значи и два месеца заузећа тротоара. Зато је одлучено да Сектор грађевинске инспекције поново изађе на лице места и изнађе начин како да се изврши насипање које је наложено решењем – рекла је Мира Даскаловић, помоћник секретара задужена за Сектор грађевинске инспекције. Што се тиче решења о забрани коришћења објеката, односно станова, оно је са наше стране неизвршиво. Ми те људе немамо где да сместимо, а не можемо ни да им забранимо да улазе у станове. То мора да реши инвеститор. Када је реч о санацији оштећених објеката, станари треба да се обрате суду – објаснила је Даскаловићева.

Ово, нажалост, није једини случај да се објекти граде уз велики ризик од обрушавања старих кућа и зграда.

У Београду је под истим околностима дошло до урушавања зграда у Дубљанској, Краљице Марије, Љубљанској… које су имале ситуацију идентичну овој.

Драгана Пешић, начелница градске грађевинске инспекције, тврди да ће у овом случају новоизграђени објекат морати да се оштети како би се дошло до рупе која мора да се попуни. Пешићева се слаже да је потребна заштита грађана од несавесних инвеститора онемогућена због благих казни и спорог правосуђа.

– Страни инвеститори, за разлику од домаћих, држе се правила својих земаља и уплаћују осигурања за објекат који се гради, за живот својих радника, као и за суседне објекте и евентуалне штете које могу да настану – истакла је Пешићева.

Инвеститори углавном пролазе само са благим новчаним казнама које очито не могу да их зауставе, јер зарада често премашује и 50 одсто од уложених пара.