Силикони за рођендан

Сви моји познаници који имају децу прибојавају се њиховог слављења пунолетства, јер просто не знају какав ће епилог имати та прослава, да ли ће неко да заврши на токсикологији због вишка алкохола у крви, или ће можда да уследи туча због глупости. А тек кад се помисли на рођенданске жеље, које су данас, у већини случајева, потпуно нереалне или за здрав разум веома чудне... Раније су деца имала обичај да за 18. рођендан траже неки омиљени комад гардеробе, књигу коју су одавно желели, нови албум омиљене групе, а неки су успели и да измоле родитеље да их први пут пусте да сами са друштвом отпутују на море.

Како су само пре две или три деценије клинци знали да се радују када их другари обрадују на њихов дан интересантним ситницама, или када се на дан рођендана носе бомбоне у школу да се почасте малишани... Ти „рођенданци” сада су већ одрасли људи, али и дан-данас признају да се радо сећају тренутака да су правили дечје журке, где су се јели сендвичи и пили омиљени сокови, где није било насиља, алкохола и дроге, а где су се сви добро забављали и препричавали догодовштине данима касније. Сада је ситуација драстично другачија, јер та некадашња деца данас покушавају да буду добри родитељи, а никако не могу да схвате – шта се то променило и зашто њихова чеда имају другачије прохтеве. За дечаке је сада постало нормално да чим постану пунолетни добију мотор или ауто, неки инсистирају и на стану, да им „маторци” не би „висили” над главом, а има и оних који сматрају да је „кеш лова” или најновији модел компјутера управо оно што њима треба. Такође, и пластични хирурзи сада имају пуне руке посла да испуне жеље младим девојкама, јер оне све чешће траже од мама и тата да им омогуће да промене нешто у свом физичком изгледу. И да то буде поклон за њихов 18. рођендан. Већина њих инсистира на уградњи силикона, па их тако неке девојке стављају у усне, друге у груди, треће у задњице, а нису ретки ни захвати „исисавања сала”. Неки родитељи, као што је моја познаница Мила, успели су да се одупру чудним захтевима своје деце, јер су им данима и ноћима говорили о томе да операција није одлазак код маникира или фризера, али други су подлегли притиску своје деце – и дозволили им да се подвргну естетској хирургији.

Зашто је то тако? Стручњаци кажу да млади све више желе да буду секси и пожељни и да изгледају попут својих идола да би могли да се окушају у неком послу на филму, телевизији, модној писти или музичкој индустрији. А како се супротставити оваквим захтевима? Једноставно. Што више разговарати са клинцима и објаснити им да је оно што се сервира на телевизији и у магазинима једно – а живот нешто сасвим друго.