Дозволе свађају професоре

Приватни факултети, који су у већем броју од државних добили акт упозорења у току процеса акредитације, протеклих дана износе доста притужби на рачун Комисије за акредитацију, а додатно „гориво” стигло је у виду уписног рока и чињенице да будући бруцоши не знају да ли се можда уписују на високошколску установу која неће добити „зелено светло” за рад.

И док просветне власти тврде да будући бруцоши немају разлога за бригу, челници приватних факултета тврде да је за садашњи хаос крива управо Комисија за акредитацију „која је обезглављена, нередовно се састаје и чији чланови су у сукобу интереса јер као професори са државних факултета одлучују о статусу приватних”.

Ректор Мегатренд универзитета примењених наука професор др Мића Јовановић каже да се не зна ко, како и шта ради, какве одлуке доноси и да може из прве руке да потврди да постоји лош однос између Комисије за акредитацију и Националног савета за високо образовање.

„Комисија савету не даје никакве информације иако је на то обавезна према закону. Осим тога, председник је у оставци, а није јасно зашто – да ли зато што постоји неслагање или због сукоба интереса”, пита др Јовановић.

С друге стране, професор др Слободан Арсенијевић, председник Комисије за акредитацију у оставци, за наш лист тврди да ово тело ради несметано и сасвим регуларно и да на остале приче нема коментара.

– Ја сам изабран за ректора Универзитета у Крагујевцу, на ту дужност ступам 1. октобра, а до тада ћу посао полако да препуштам заменику и будућем председнику који буде изабран – каже професор Арсенијевић.

Његова колегиница професор др Вера Вујичић, потпредседник комисије, такође, тврди да се ово тело састаје сваког петка, „а ове недеље ће се састати чак два пута” и да ће посао, бар када су основне студије у питању, сигурно бити завршен до августа. Основне студије су приоритет, а за дипломске и докторске студије има времена, додаје, јер је упис у октобру.

Примедбе на рад комисије износи и декан Академије лепих уметности професор Миливоје Тодорић: „Ради се споро, много је нагомиланих проблема, а право је питање зашто их нису решавали одмах када су уочени, после првог и другог циклуса акредитације”. Он замера и то што су „стандарди за докторске студије дошли у децембру, па читав посао није могао да се заврши на време”, што још нема објашњења шта су то ИМТ студије (интердисциплинарне, мултидисциплинарне и трансдисциплинарне ) и као најважније – то што постоји сукоб интереса јер професори са државних факултета одлучују о акредитацији приватних установа који су им директна конкуренција.

– Ни на који начин не правимо разлику између приватних и државних факултета. Просто, чињеница је да су приватне високошколске установе кадровски биле нешто лошије, па су и добиле већи број упозорења, али ако погледате, па готово је комплетно поље уметности добило акт упозорења – додаје наша саговорница.

Професорка Вујичић признаје да је до застоја „у обради петог циклуса дошло”, али из више разлога – један је обим посла, други то што мора да се попуне три, а можда и четири члана, а, такође, велики је проблем што је дошло до застоја у исплатама рецензентима због мера штедње које предузима Влада Србије.

„Овај подухват је веома велик, проблеми постоје, али ми се трудимо да се основни процес не угрози”, истиче потпредседница Комисије за акредитацију.

Она категорички тврди да не стоје ни примедбе које се тичу лошег односа на линији Комисија за акредитацију – Национални савет за високо образовање.

– То апсолутно не стоји. Тачно је да нисмо имали довољно честу комуникацију са саветом, али само због обима посла, зато што смо преоптерећени и Национални савет то разуме. Сви имамо апсолутно исти став што можете да проверите и код председника савета – категорична је др Вујичић.

У неколико наврата смо покушали да разговарамо са професором др Срђаном Станковићем, али нисмо успели да добијемо и његов коментар на ову тему.

С. Гуцијан