Обама стекао одлучујућу премоћ у Сенату

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 1. јула – У Америци је дошло до новог значајног распореда политичких снага, на начин који подсећа на успешне – политичке вицеве. Промену, достојну прича „Веровали или не”, изазвао је – каријерни успон једног од најпознатијих твораца „врло пецкавих шала”, и то у изборном процесу који је, после низа полукомичних епизода, произвео врло озбиљне последице у функционисању власти.

Иако су амерички избори завршени још прошлог 4. новембра, до њиховог дефинитивног исхода се дошло – тек сада, јучерашњим проглашењем бившег комичара Ала Франкена (58) за победника надметања у Минесоти за место у централном Сенату. Готово девет месеци добројавани су гласови, пљуштали различити резултати, па приговори и жалбе – као да је реч о некој транзиционој земљи или о политичком кабареу – да би коначну одлуку једногласно донео врховни суд те савезне државе САД.

Маратонски поступак произишао је из околности да је разлика у добијеној подршци између демократе Франкена и његовог ривала републиканца Норма Колемана (59) била минимална – само 312 од укупно око три милиона гласова. Ни мањег размака ни већег домета: Франкенов тријумф је оснажио већ врло јаке позиције председника Барака Обаме и његових демократа, чак толико да, практично, могу да владају како им се прохте.

Расплетом у Минесоти демократе су, наиме, добиле 60. место (од укупно 100) у Сенату, што је по прописима, премоћ довољна да спречи опозиционаре да бескрајним говорима онемогуће изгласавање закона који им није по вољи. Обаминој странци је тако сада у рукама комплетна и несметана власт (извршна и законодавна), што је ситуација какве у овдашњој демократији није било у последње три деценије.

Шефу Беле куће то олакшава пут ка конгресменској подршци његовим реформским захватима, поготову најполемичнијим међу којима су промене у здравственом осигурању (за све) и преоријентацији на употребу чистијих енергената. Честитајући сенатском новајлији, он је и изразио наду да ће у њему добити драгоценог подржаваоца.

Није извесно, међутим, да ће демократе имитирати методе једнопартијске владавине. Прво, наравно, морају да воде рачуна да би им „апсолутизам” највероватније умањио подршку на делимичним парламентарним изборима следеће године. Уз то – ни њихови конгресменски редови нису сасвим јединствени. Од поменутих 60 сенатских места, два држе политичари који су их се домогли независним кандидатурама, па иако махом гласају истоветно с блоком демократа, нису увек „на линији”. А и осталих 58 почесто не могу да се усагласе.

Уједно су Обама и „његови” конгресмени изложени и новом деликатном тесту – одговорности. Располажући комплетном влашћу, они сада излазе „на чистину”, без могућности да политичке застоје и грешке објашњавају као уступке учињене да би се спречило опозиционо блокирање рада парламента.

Наследивши од републиканске администрације и рекордну финансијску кризу и два велика рата (у Ираку и Авганистану) и умањени међународни престиж, демократе су сада у ситуацији да покажу – колико и шта они сами умеју да поправе и створе. Таква позиција је, сугерише историја, и најподеснија и најризичнија по власт: јер, по правилу – уз апсолутну надлежност иде апсолутна одговорност.

М. Пантелић