Obama stekao odlučujuću premoć u Senatu

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 1. jula – U Americi je došlo do novog značajnog rasporeda političkih snaga, na način koji podseća na uspešne – političke viceve. Promenu, dostojnu priča „Verovali ili ne”, izazvao je – karijerni uspon jednog od najpoznatijih tvoraca „vrlo peckavih šala”, i to u izbornom procesu koji je, posle niza polukomičnih epizoda, proizveo vrlo ozbiljne posledice u funkcionisanju vlasti.

Iako su američki izbori završeni još prošlog 4. novembra, do njihovog definitivnog ishoda se došlo – tek sada, jučerašnjim proglašenjem bivšeg komičara Ala Frankena (58) za pobednika nadmetanja u Minesoti za mesto u centralnom Senatu. Gotovo devet meseci dobrojavani su glasovi, pljuštali različiti rezultati, pa prigovori i žalbe – kao da je reč o nekoj tranzicionoj zemlji ili o političkom kabareu – da bi konačnu odluku jednoglasno doneo vrhovni sud te savezne države SAD.

Maratonski postupak proizišao je iz okolnosti da je razlika u dobijenoj podršci između demokrate Frankena i njegovog rivala republikanca Norma Kolemana (59) bila minimalna – samo 312 od ukupno oko tri miliona glasova. Ni manjeg razmaka ni većeg dometa: Frankenov trijumf je osnažio već vrlo jake pozicije predsednika Baraka Obame i njegovih demokrata, čak toliko da, praktično, mogu da vladaju kako im se prohte.

Raspletom u Minesoti demokrate su, naime, dobile 60. mesto (od ukupno 100) u Senatu, što je po propisima, premoć dovoljna da spreči opozicionare da beskrajnim govorima onemoguće izglasavanje zakona koji im nije po volji. Obaminoj stranci je tako sada u rukama kompletna i nesmetana vlast (izvršna i zakonodavna), što je situacija kakve u ovdašnjoj demokratiji nije bilo u poslednje tri decenije.

Šefu Bele kuće to olakšava put ka kongresmenskoj podršci njegovim reformskim zahvatima, pogotovu najpolemičnijim među kojima su promene u zdravstvenom osiguranju (za sve) i preorijentaciji na upotrebu čistijih energenata. Čestitajući senatskom novajliji, on je i izrazio nadu da će u njemu dobiti dragocenog podržavaoca.

Nije izvesno, međutim, da će demokrate imitirati metode jednopartijske vladavine. Prvo, naravno, moraju da vode računa da bi im „apsolutizam” najverovatnije umanjio podršku na delimičnim parlamentarnim izborima sledeće godine. Uz to – ni njihovi kongresmenski redovi nisu sasvim jedinstveni. Od pomenutih 60 senatskih mesta, dva drže političari koji su ih se domogli nezavisnim kandidaturama, pa iako mahom glasaju istovetno s blokom demokrata, nisu uvek „na liniji”. A i ostalih 58 počesto ne mogu da se usaglase.

Ujedno su Obama i „njegovi” kongresmeni izloženi i novom delikatnom testu – odgovornosti. Raspolažući kompletnom vlašću, oni sada izlaze „na čistinu”, bez mogućnosti da političke zastoje i greške objašnjavaju kao ustupke učinjene da bi se sprečilo opoziciono blokiranje rada parlamenta.

Nasledivši od republikanske administracije i rekordnu finansijsku krizu i dva velika rata (u Iraku i Avganistanu) i umanjeni međunarodni prestiž, demokrate su sada u situaciji da pokažu – koliko i šta oni sami umeju da poprave i stvore. Takva pozicija je, sugeriše istorija, i najpodesnija i najrizičnija po vlast: jer, po pravilu – uz apsolutnu nadležnost ide apsolutna odgovornost.

M. Pantelić