Сваки грађанин полицајац

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 18. децембра – Усвајање закона према коме Словенија уводи категорију плаћених резервних полицајаца с пуним овлашћењима узбуркало је ретке преостале активисте цивилног друштва који се боје злоупотреба и јачања репресије ако се полицијских овлашћења (али и оружја!) дочепају појединци који ће уместо одговарајућих школа и академија завршити – четворомесечан убрзани курс. Предлагач закона, влада премијера Јанеза Јанше, брани овај потез опаском да је и у бившем режиму постојао резервни састав милиције који је позиван у испомоћ приликом већих манифестација или демонстрација.

Разлика је, тврди влада, у томе што се актуелно решење заснива на "промењеном положају Словеније као чланице НАТО-а и Европске уније", а тиме и "повећаних активности наше државе". Словенија је и до сада имала око 2.500 "резервних" полицајаца, а по новом ће их бити око 800, али не због редукције већ због недостатка пара за план о бар "две хиљаде добровољаца". Ствар је у томе што ће од сада они који ће бити стално "на готовс" добијати заузврат и одговарајућу апанажу – месечно 160 евра, бруто.

Критичари су израчунали да то износи око две хиљаде евра годишње по "добровољцу", односно да ће државна каса бити тања за 2,5 милиона евра годишње у циљу подмирења полицијске резерве, што би био превисок издатак за ионако преоптерећен буџет. Бранко Лобникар, предавач на Факултету за безбедност Универзитета у Марибору, упозорава да ни много богатије државе од Словеније немају такав систем, иако имају богату традицију резервиста у редовима полиције. "Наши помоћни полицајци неће радити ни један једини сат за те паре", тврди Лобникар и закључује да је усвојени закон уопште "премодеран", превазиђен и представља трансмисију "система" наслеђеног из претходног режима.

У словеначкој варијанти, резервисти потписују уговор којим се стављају држави на располагање. Кад их власт позове да служе домовини – облаче униформу. Имају оружје, изричу казне, укратко, ни у чему се не разликују од активних полицајаца. Влада све то брани и повећаним потребама за шенгенски надзор међе, јер већа безбедност ЕУ границе захтева "натпросечно ангажовање" редовне полиције. Коментатори ужаснуто опомињу да то значи да ће практично обични грађани (са завршеним "шнел-курсом") уз благослов државе легитимисати путнике на државној граници или одржавати ред на ризичним скуповима, док експерти упозоравају да се словеначкој полицији која има 9.500 људи, исто као и војсци, због ниских плата и лоших услова све више осипају кадрови. Зато влада неспособност да попуни редовни састав камуфлира производњом свих грађана у потенцијалне полицајце, уз услов да су завршили трогодишњу стручну школу. И да нису навршили 40 година (жене), односно 50 (мушкарци).

Павле Челик, пензионисани командир полиције, подсећа да су у бившем систему (СФРЈ) помоћни полицајци били "проверени кадрови", али упркос томе ништа нису смели да учине без налога активног полицајца са којим су увек морали да буду у друштву, те да стога нови закон скрива потенцијалне опасности од претеране употребе силе или непотребног шиканирања грађана. Лобникар каже да грађане полицајце пре него што се лате "волонтирања" треба адекватно оспособити и проверити шта су научили, а тек после пустити на улице.