Svaki građanin policajac

Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 18. decembra – Usvajanje zakona prema kome Slovenija uvodi kategoriju plaćenih rezervnih policajaca s punim ovlašćenjima uzburkalo je retke preostale aktiviste civilnog društva koji se boje zloupotreba i jačanja represije ako se policijskih ovlašćenja (ali i oružja!) dočepaju pojedinci koji će umesto odgovarajućih škola i akademija završiti – četvoromesečan ubrzani kurs. Predlagač zakona, vlada premijera Janeza Janše, brani ovaj potez opaskom da je i u bivšem režimu postojao rezervni sastav milicije koji je pozivan u ispomoć prilikom većih manifestacija ili demonstracija.

Razlika je, tvrdi vlada, u tome što se aktuelno rešenje zasniva na "promenjenom položaju Slovenije kao članice NATO-a i Evropske unije", a time i "povećanih aktivnosti naše države". Slovenija je i do sada imala oko 2.500 "rezervnih" policajaca, a po novom će ih biti oko 800, ali ne zbog redukcije već zbog nedostatka para za plan o bar "dve hiljade dobrovoljaca". Stvar je u tome što će od sada oni koji će biti stalno "na gotovs" dobijati zauzvrat i odgovarajuću apanažu – mesečno 160 evra, bruto.

Kritičari su izračunali da to iznosi oko dve hiljade evra godišnje po "dobrovoljcu", odnosno da će državna kasa biti tanja za 2,5 miliona evra godišnje u cilju podmirenja policijske rezerve, što bi bio previsok izdatak za ionako preopterećen budžet. Branko Lobnikar, predavač na Fakultetu za bezbednost Univerziteta u Mariboru, upozorava da ni mnogo bogatije države od Slovenije nemaju takav sistem, iako imaju bogatu tradiciju rezervista u redovima policije. "Naši pomoćni policajci neće raditi ni jedan jedini sat za te pare", tvrdi Lobnikar i zaključuje da je usvojeni zakon uopšte "premoderan", prevaziđen i predstavlja transmisiju "sistema" nasleđenog iz prethodnog režima.

U slovenačkoj varijanti, rezervisti potpisuju ugovor kojim se stavljaju državi na raspolaganje. Kad ih vlast pozove da služe domovini – oblače uniformu. Imaju oružje, izriču kazne, ukratko, ni u čemu se ne razlikuju od aktivnih policajaca. Vlada sve to brani i povećanim potrebama za šengenski nadzor međe, jer veća bezbednost EU granice zahteva "natprosečno angažovanje" redovne policije. Komentatori užasnuto opominju da to znači da će praktično obični građani (sa završenim "šnel-kursom") uz blagoslov države legitimisati putnike na državnoj granici ili održavati red na rizičnim skupovima, dok eksperti upozoravaju da se slovenačkoj policiji koja ima 9.500 ljudi, isto kao i vojsci, zbog niskih plata i loših uslova sve više osipaju kadrovi. Zato vlada nesposobnost da popuni redovni sastav kamuflira proizvodnjom svih građana u potencijalne policajce, uz uslov da su završili trogodišnju stručnu školu. I da nisu navršili 40 godina (žene), odnosno 50 (muškarci).

Pavle Čelik, penzionisani komandir policije, podseća da su u bivšem sistemu (SFRJ) pomoćni policajci bili "provereni kadrovi", ali uprkos tome ništa nisu smeli da učine bez naloga aktivnog policajca sa kojim su uvek morali da budu u društvu, te da stoga novi zakon skriva potencijalne opasnosti od preterane upotrebe sile ili nepotrebnog šikaniranja građana. Lobnikar kaže da građane policajce pre nego što se late "volontiranja" treba adekvatno osposobiti i proveriti šta su naučili, a tek posle pustiti na ulice.