За своју душу

Кад треба да бира професију, сваки човек се у нечему препозна. Далибор Топић је себе видео као каратисту. Осећај га није преварио. Карате му данас представља све: и посао, и рекреацију, и занимацију.

– Један сам од ретких који живи само од тога. Директор сам Тренерске асоцијације традиционалног европског карате савеза Србије, а радим и као професионални тренер у сопственом карате клубу „Јапан”. Седиште клуба је у Новом Београду, а на подручју града закупио сам 22 сале, у којима се одржавају два до четири тренинга дневно. Пошто не могу све сам да постигнем, запослио сам осам инструктора. Редовно вежбам и за своју душу. Што више вежбам, то имам  веће задовољство – открива Далибор.

Кувар само на папиру

Наш саговорник је карате почео да тренира са шест година, али није мислио да од спорта може да се живи, па ни школу није запостављао. Завршио је средњу угоститељску, смер кувара. У кухињу, међутим, никад није улазио, како каже – осим кад треба да руча. У то време већ је био репрезентативац и вишеструки првак државе у катама, па га ни студије нису интересовале, све док није уписао Факултет за физичку културу. Вероватно да ни индекс, ни диплому професора за физичку културу, никада не би стекао, да није било његовог супервизора и учитеља каратеа, проф. др Илије Јорге, чији је следбеник.

– Он ми је стално пунио главу: „Не мораш после тиме да се бавиш, али ма где био, није исто кад ти испред потписа пише професор.“ И био је у праву! – наглашава овај расни каратиста, који се из Осијека преселио у Земун још 1989. године и ту успешно наставио да гради спортску каријеру.

По физичком изгледу, Далибор не делује претерано „разбацано”. Суштина је у нечем другом.

– Величина врхунског мајстора је у томе да проба да прикрије снагу коју има, а не да је намеће. Јер, карате је борилачка вештина која се првенствено користи у самоодбрани. Каратиста треба да буде спреман у сваком моменту, али никада не сме у сукоб да уђе први. Његова дужност, пре свега, јесте да проба да сваку провокацију избегне – објашњава, и отвара дланове да нам покаже како, у ствари, он има нежне руке.

Има и јачих

Далибор мисли да је најјачи човек на свету. Не крије да ипак постоји једна особа која је јача од њега, а то је – његова супруга Маја. Њој увек без борбе предаје победу. Коју вештину примењује, жарко смо желели да сазнамо, а неко од укућана је добацио са стране: „Варјачу.”

(/slika2)– Маја је била атлетичарка, воли спорт, међутим, никада није била срећна што се ја бавим каратеом. Стална такмичења, семинари, припреме због чега веома мало времена проводим код куће. Покушао сам да је наговорим да и она почне да тренира, али сам морао да је истерам са часа: неозбиљна је и не обећава много по том питању – каже уз смех наш домаћин.

Маја се тешко помирила и са тим кад јој је рекао да и децу намерава да уведе у карате. Али кад је схватила да је боље да потроше сувишну енергију бавећи се спортом и да стално буду под његовом контролом, него да их неке лоше ствари „узму под своје“, дала је благослов. Децу није морао да убеђује.  

– Урадио сам то мало „на кварно”. Очекивао сам да им у почетку буде досадно, настојао само да буду присутни, а после сваког тренинга испуњавао сам им неке ситне жеље. Све време у дну душе сам прижељкивао да ме бар једно од деце наследи, а испоставило се да ће сви. Милош је студент треће године Електротехничког факултета, а има црни појас трећег дана и већ је асистент тренера. Старија ћерка Невена је завршила први разред средње школе. Са само шеснаест година има црни појас другог дана и чврсто је одлучила – биће тренер, никад банкар, иако је на том смеру. Најмлађа, Јована, тек је завршила први разред основне школе, а стигла је до оранж појаса, хвали се поносни тата док нас ова шармантна плавоока девојчица засмејава „пумпајући” мишиће на мршавој ручици, како би доказала своју снагу.

Кућа пуна медаља

Далиборов систем вежбања и циљ као тренера је да од све деце створи добре ђаке, добре људе и на крају добре каратисте.

– Карате није само спорт, то је начин живота. Нећете видети необразованог каратисту. Зато првенствено желим да та деца стекну знање и културу, да развију и духовну и физичку спремност. Учим их и математици, и биомеханици, и анатомији, и физиологији, јер морају да познају своје тело и да знају како функционише, да би могли да процене који је ударац у каратеу најефикаснији. Вијуге увек морају да им раде и да буду максимално сконцентрисани – истиче Далибор. 

Кад су његова деца у питању, може бити сигуран да је на најбољем путу да успе. Кућа је пуна освојених медаља на европским, светским и државним првенствима. Милош је шампион где год се појави у више дисциплина, а Невена је вицешампион Европе и света. Једино је Далибор престао да се такмичи. Повукао се кад је дошло време да одмерава снагу са својом децом и ученицима. То је, каже, била нормална смена генерација.

Нема сумње, много су јаки. Питамо се, само, који момак ће имати смелости да се удвара Невени и Јовани?