Za svoju dušu

Kad treba da bira profesiju, svaki čovek se u nečemu prepozna. Dalibor Topić je sebe video kao karatistu. Osećaj ga nije prevario. Karate mu danas predstavlja sve: i posao, i rekreaciju, i zanimaciju.

– Jedan sam od retkih koji živi samo od toga. Direktor sam Trenerske asocijacije tradicionalnog evropskog karate saveza Srbije, a radim i kao profesionalni trener u sopstvenom karate klubu „Japan”. Sedište kluba je u Novom Beogradu, a na području grada zakupio sam 22 sale, u kojima se održavaju dva do četiri treninga dnevno. Pošto ne mogu sve sam da postignem, zaposlio sam osam instruktora. Redovno vežbam i za svoju dušu. Što više vežbam, to imam  veće zadovoljstvo – otkriva Dalibor.

Kuvar samo na papiru

Naš sagovornik je karate počeo da trenira sa šest godina, ali nije mislio da od sporta može da se živi, pa ni školu nije zapostavljao. Završio je srednju ugostiteljsku, smer kuvara. U kuhinju, međutim, nikad nije ulazio, kako kaže – osim kad treba da ruča. U to vreme već je bio reprezentativac i višestruki prvak države u katama, pa ga ni studije nisu interesovale, sve dok nije upisao Fakultet za fizičku kulturu. Verovatno da ni indeks, ni diplomu profesora za fizičku kulturu, nikada ne bi stekao, da nije bilo njegovog supervizora i učitelja karatea, prof. dr Ilije Jorge, čiji je sledbenik.

– On mi je stalno punio glavu: „Ne moraš posle time da se baviš, ali ma gde bio, nije isto kad ti ispred potpisa piše profesor.“ I bio je u pravu! – naglašava ovaj rasni karatista, koji se iz Osijeka preselio u Zemun još 1989. godine i tu uspešno nastavio da gradi sportsku karijeru.

Po fizičkom izgledu, Dalibor ne deluje preterano „razbacano”. Suština je u nečem drugom.

– Veličina vrhunskog majstora je u tome da proba da prikrije snagu koju ima, a ne da je nameće. Jer, karate je borilačka veština koja se prvenstveno koristi u samoodbrani. Karatista treba da bude spreman u svakom momentu, ali nikada ne sme u sukob da uđe prvi. Njegova dužnost, pre svega, jeste da proba da svaku provokaciju izbegne – objašnjava, i otvara dlanove da nam pokaže kako, u stvari, on ima nežne ruke.

Ima i jačih

Dalibor misli da je najjači čovek na svetu. Ne krije da ipak postoji jedna osoba koja je jača od njega, a to je – njegova supruga Maja. Njoj uvek bez borbe predaje pobedu. Koju veštinu primenjuje, žarko smo želeli da saznamo, a neko od ukućana je dobacio sa strane: „Varjaču.”

(/slika2)– Maja je bila atletičarka, voli sport, međutim, nikada nije bila srećna što se ja bavim karateom. Stalna takmičenja, seminari, pripreme zbog čega veoma malo vremena provodim kod kuće. Pokušao sam da je nagovorim da i ona počne da trenira, ali sam morao da je isteram sa časa: neozbiljna je i ne obećava mnogo po tom pitanju – kaže uz smeh naš domaćin.

Maja se teško pomirila i sa tim kad joj je rekao da i decu namerava da uvede u karate. Ali kad je shvatila da je bolje da potroše suvišnu energiju baveći se sportom i da stalno budu pod njegovom kontrolom, nego da ih neke loše stvari „uzmu pod svoje“, dala je blagoslov. Decu nije morao da ubeđuje.  

– Uradio sam to malo „na kvarno”. Očekivao sam da im u početku bude dosadno, nastojao samo da budu prisutni, a posle svakog treninga ispunjavao sam im neke sitne želje. Sve vreme u dnu duše sam priželjkivao da me bar jedno od dece nasledi, a ispostavilo se da će svi. Miloš je student treće godine Elektrotehničkog fakulteta, a ima crni pojas trećeg dana i već je asistent trenera. Starija ćerka Nevena je završila prvi razred srednje škole. Sa samo šesnaest godina ima crni pojas drugog dana i čvrsto je odlučila – biće trener, nikad bankar, iako je na tom smeru. Najmlađa, Jovana, tek je završila prvi razred osnovne škole, a stigla je do oranž pojasa, hvali se ponosni tata dok nas ova šarmantna plavooka devojčica zasmejava „pumpajući” mišiće na mršavoj ručici, kako bi dokazala svoju snagu.

Kuća puna medalja

Daliborov sistem vežbanja i cilj kao trenera je da od sve dece stvori dobre đake, dobre ljude i na kraju dobre karatiste.

– Karate nije samo sport, to je način života. Nećete videti neobrazovanog karatistu. Zato prvenstveno želim da ta deca steknu znanje i kulturu, da razviju i duhovnu i fizičku spremnost. Učim ih i matematici, i biomehanici, i anatomiji, i fiziologiji, jer moraju da poznaju svoje telo i da znaju kako funkcioniše, da bi mogli da procene koji je udarac u karateu najefikasniji. Vijuge uvek moraju da im rade i da budu maksimalno skoncentrisani – ističe Dalibor. 

Kad su njegova deca u pitanju, može biti siguran da je na najboljem putu da uspe. Kuća je puna osvojenih medalja na evropskim, svetskim i državnim prvenstvima. Miloš je šampion gde god se pojavi u više disciplina, a Nevena je vicešampion Evrope i sveta. Jedino je Dalibor prestao da se takmiči. Povukao se kad je došlo vreme da odmerava snagu sa svojom decom i učenicima. To je, kaže, bila normalna smena generacija.

Nema sumnje, mnogo su jaki. Pitamo se, samo, koji momak će imati smelosti da se udvara Neveni i Jovani?