Доситеј, наш први европски писац

Међународни научни скуп поводом двеста година од Доситејевог доласка у Србију (1807–2007) у организацији Доситејеве задужбине и групе научника, одржан је у Београду 14. и 15. децембра, под покровитељством и у просторијама Народне банке Србије, као и у простору Доситејеве задужбине. Организациони одбор скупа чинили су Душан Иванић, председник, Мирјана Стефановић, Миодраг Матицки, Војислав Јелић и Александар Милановић. Леп пратећи гест ове манифестације начинила је Народна банка Србије, пуштајући у промет кованицу од 20 динара, са Доситејевим ликом. Подсетимо да је Влада Републике Србије ову годину прогласила годином Доситеја.

– По броју учесника ово је један од највећих симпозијума о Доситеју Обрадовићу, који је окупио близу 40 научника, углавном из земље, и једним делом из иностранства. Постојала је тежња да захвати Доситејево дело у целини – каже за "Политику" Душан Иванић, и додаје да ће реферати са овог скупа бити објављени у зборнику радова следеће године.

– Несумњиво је да су се појавили нови методолошки и теоријски оквири у проучавању Доситејевог дела. Било је неколико занимљивих реферата који су говорили о "Животу и прикљученијима", а то је свакако још увек најизазовније и најутицајније Доситејево дело. Један круг реферата био је посвећен проблемима жанра. На пример, излагање професора Васе Милинчевића о афоризму у Доситејевом делу, затим реферат о Доситејевом утицају на формирање читавих струја у нашој књижевности, или разматрање професора Слободана Ж. Марковића о Доситејевом значају за конституисање дечије књижевности – објаснио је професор Иванић, додајући да је поменути скуп укључио и различита специјализована истраживања. Тако је академик Владета Јеротић својим излагањем настојао да из савремене перспективе сагледа значај Доситејевог дела за српску традицију у најширем смислу речи, а прилози групе професора – Војислава Јелића, Ненада Ристовића и Мирослава Вукелића са класичних студија Филозофског факултета показали су померања у односу на наше представе о Доситејевом образовању, и на везе наше културе тога времена са другим балканским културама и класичном традицијом.

Ове године појавио се превод "Живота и прикљученија" на италијански, што је, по мишљењу нашег саговорника, један од значајних догађаја у рецепцији дела Доситеја Обрадовића у Европи.

– У нашим научним излагањима могло се чути да је Доситеј наш први европски писац, личност која је својим делом зрачила на широком простору. Већ у своје време приказиван је у немачкој литератури, имао је пријем и био превођен у балканској средини, а утицајан је и у хрватској традицији – каже Иванић.

Према његовим речима велику пажњу научника привукао је и проблем Доситејевог језика, јер се он стварао у време када је постојало само неколико језичких норми. Запажена су била излагања професорке Љиљане Суботић из Новог Сада, као и Александра Милановића и Бранкице Чигоја, и реферати Гојка Тешића о Доситеју Обрадовићу у међуратној књижевности, и Александра Јеркова о модерној перспективи тумачења Доситејевог дела.

– Доситеј је био врло отворен према језичким нормама, јер је писао онако како је знао и гледао је да пише тако како ће бити разумљиво ширим читалачким слојевима. Рачунао је подједнако на сељане, пастире, учене људе и трговце, обраћао се читавом српском народу – додао је наш саговорник.

Према речима професора Душана Иванића, овај научни скуп повезан је са објављивањем до сада најпотпунијег издања Сабраних дела Доситеја Обрадовића, чија је трећа књига у припреми, а следеће године предстоји објављивање још три.

--------------------------------------------------------------------------

Откривање Медитерана

Јуче је у београдској "Просвети" представљена књига "Откривање Медитерана, Доситеј Обрадовић на Средоземљу 1761-1771" новинара "Политике" Радована Ковачевића, некадашњег дописника нашег листа из Далмације. Реч је о књизи која представља есејистичку реконструкцију биографије младог Доситеја који је, према објашњењу аутора, "неуморно и неустрашиво путовао, највише бродио, а Медитеран му се откривао са дивотним обиљем разноликости, изазова и цивилизацијских прожимања".

– Двадесетогодишњи Доситеј се после Фрушке горе и зиме у Загребу, стицајем околности 1761. године нашао у северној Далмацији, откада почиње блистава деценија његовог интелектуалног сазревања у раду, учењу и путовањима у Книнску крајину, Црну Гору, на Крф, Пелопонез, Атос, у Турску, Албанију. На Медитерану Доситеј почиње да обликује још један од својих главних принципа: света наука – рекао је Радован Ковачевић.

--------------------------------------------------------------------------

Оспоравање Доситеја

Доситеја су писци његовог времена називали спаситељем, а његови списи били су нека врста српског јеванђеља. Са друге стране, отпор се јавио са неком другом генерацијом, која је дошла са Вуком Караџићем или Његошем, којој је сметао Доситејев рационализам и оштар обрачун са клерикалном традицијом. Током 19. и 20. века Доситејево дело било је нападано, а поготово у ово наше време. Као да је Доситеј постао спорна личност, због отпора средњовековном типу мишљења. Чини се ипак да Јован Скерлић има право када каже да је Свети Сава темељ старијег дела наше историје, а да је Доситеј Обрадовић темељ њеног новијег дела и утемељивач модерног доба у српској културној историји. Чини се да томе нема приговора ни данас, каже проф. др Душан Иванић.