Незаборавни спуст низ „сузу Европе”

Тара – Тмурни облаци и ледена вода били су „мачји кашаљ” за око 80 пустолова из Србије и Републике Српске који су се отиснули на сплаварење Таром и Дрином од Брштеновице у Црној Гори до места Бастаси код Фоче у Републици Српској. Одлучно су натукли еспадриле на босе ноге и навукли растегљива ронилачка одела и заштитне прслуке. Наоружавши се веслима, адреналински зависници похрлили су око поднева комбијима пут Брштеновице, где су их на обали чекали гумени чамци.

„Подвуците стопала испод конопаца, да неко не испадне!”, наредио је Дејан Ћаласан, капетан, показујући на испреплетену ужад затегнуту на дну пловила у који су се укрцали репортери. Ћаласан, искусни сплавар и, уз брата Душка, сувласник рафтинг кампа у Бастасима, где су учесници били смештени, напамет познаје предстојеће букове, али, увек се по глави врзма оно чувено „за не дај Боже”...

Рафтинг је почео и после неколико десетина метара било је јасно због чега нема довољно речи да се опише узбудљива пловидба „сузом Европе”, како, због бистрине, зову Тару. Само што „заћути”, препуштајући чамце мирној води, ова река у трену покаже превртљиву нарав сурвавајући пловила у вртлоге. Горњи и доњи Брштановачки бук, Пећине, Борови, Таранина пошта – смењују се „црне тачке” на којима чамци поскакују увис, док их са стране запљускује пенушава вода. Уздаси и крици, посебно женског дела посаде, прате турбуленције које захватају гумену љуску док заобилазимо стене које се претећи издижу. На Ћелијама – најрискантнијем делу пута – узбуђења се „гасе” ракијом, а жестина водом из Таре која је питка читавим током.

Ћаласан, иначе специјалиста оралне хирургије, води двоструки живот. У току недеље предаје студентима Стоматолошког факултета у Београду, где има звање асистента. Викендом, далеко од академске атмосфере амфитеатра, постаје страствени заљубљеник у реку и долази у свој камп одакле туристе које тамо затекне води на рафтинг.

Шипчаница, притока Таре у коју се са околних гора сливају слапови настали отапањем планинских снегова, послужила је сплаварима као место предаха. У овим пределима, кажу, од Другог светског рата до педесет и неке, свој траг заметао је Владо Шипчић, последњи четник, док није ликвидиран.

Укотвивши чамце, учесници су традиционалним купањем испод водопада Шипчанице полагали испит мушкости, после чега је путешествије настављено. Студена река и у наставку спуста запљускивала је чамце и сплаваре час мањим, час већим бујицама. Али, људи су већ навикли, иако узбуђење није спласнуло.

Погледи сплавара убрзо су пуцали према Шћепан Пољу, родном месту реке Дрине на коме се сусрећу Тара и Пива. Упловивши у мирнију и хладнију Дрину, сплавари су вишак адреналина празнили међусобним прскањем, захваљујући чему су даме установиле да шминка коју су приљежно ставиле на лице пре путешествија, није водоотпорна.

Иначе, рафтинг Таром и Дрином организује се од маја до септембра. Аранжман кошта од 55 до 165 евра. У цену је урачунат смештај у бунгаловима или сопственим шаторима уз један или више пуних пансиона, изнајмљивање опреме за сплаварење, рафтинг и превоз комбијем од кампа до Брштеновице.

После два сата, две реке, две државе и 20 пређених километара експедиција је стигла на циљ. Пловила се „паркирају” код кампа „ДМД” браће Ћаласан. У сплету збијених бунгалова под којим тече Дрина пустахије дочекује чорбаст пасуљ са месом. Када су ручали, сплавари су се лењо извалили по ћебадима која су распрострли на трави. Ћаласани, за то време, нису часили часа – спремали су јагњетину и кромпир под сачем, да се увече прослави победа над највећим речним кањоном на свету, после оног у Колораду...

Димитрије Буквић