Без успоравања

Blues Stock – Да је 1969. година и да је Woodstock поскидали би се и голи дочекали кишу, а онда углас викали „No Rain, No Rain” у ритму удараљки Сантана блуз бенда. Али, хипи ентузијазам припада прошлости и вишедневни пљускови на крају су приморали организаторе фестивала Blues Stock да се са ски-стазе у Кошутњаку преселе у Велику дворану Дома омладине. Тако је ова манифестација изгубила популистички карактер: уместо целодневног излета у природу – где дружење уз пљескавице и пиво за добар део посетилаца има већи значај од садржаја музике – добили смо окупљање правих љубитеља овог жанра – којих је, јасно, двоструко мање. Али, то је онда било таман довољно за салу Дома омладине (близу 1000 људи) и идеју организаторима да следеће године можда дефинитивно пређу у затворени простор.

Централни догађај био је наступ British Blues Quintet-а, поставе у коју је уткана целокупна историја острвског блуз бума шездесетих. Stone The Crows, Savoy Brown, Chicken Chack, Bluesbreakers, Animals, Keef Hartley Band, Alexis, Korner Blues Incorporated су у страницама њихових дневника. Коначно, како је лепо приметио Петар – Пеца Поповић, неки од њих имају и директну заслугу за настајање Ролингстонса… (Током концерта смо сазнали да њему припада највећа заслуга за довођење бенда.) Са овим у виду треба најпре посматрати њихов наступ – слушали смо велики историјски час у извођењу актера те историје. Али, Милер Андерсон (гитара), Зут Мани (клавијатуре), Колин Хоџкинсон (бас), Колин Ален (бубњеви) и, као најслађа вишња на колачу, славна Меги Бел (вокал) потрудили су се свим срцем и енергијом да утисак о њима буде дубљи од тога. Неки од врхунаца: весели „San Francisco Bay Blues” (вокал: Колин Хоџкинсон), супериорни гитарски соло (и вокал) Милера Андерсона у „Fog On The Highway”, мајсторска верзија „I Just Wanna Make Love To You” са дубоким респектом према аутору Вилију Диксону и хорско извођење песме групе  Free „Wishing Well” (Меги Бел), те величанствени бис „Respect Yourself” (хит The Staple Singers): Зут Мани почиње, а Меги Бел наставља, све до моћног фанкија за изузетно расположену публику.

Нови услови захтевали су мање амбициозан програм, па су два (од четири) домаћа састава у последњи час морала да отпадну (Gamblers и Desperate Slim & Newcasters). Млади Texas Flood, на почетку вечери, и искусни  Di Luna Blues Band, на крају, достојно су представили домаћи блуз. За оба састава карактеристично је централно место гитаре и чврст рок блуз приступ, са дугим расвиравањима инструменталиста који имају шта да кажу, нимало не заостајући за светским узорима. У сендвичу између звезда и наших снага, као забаван премаз нашли су се руски трио  Jumping Cats и амерички Planet Full of Blues. Вирџинијској тројци придружила се домаћа дувачка секција и Дарко Грујић за клавијатурама, као леп пример сусретања два далека света – оног у ком је блуз настао и оног другог у ком је тако дубоко заживео.

Европа у ритму џеза - Летње џезирање Европе је почело. Током јула највеће звезде џеза шпартаће континентом, наступајући на традиционалним манифестацијама од Ротердама до Истанбула, од Азурне обале до Скандинавије. Криза се, наравно, осећа, али највећи џез скупови успели су да саставе довољно атрактивне програме, реагујући на мањак буџета на различите начине.

Фестивал Jazz a Vienne (27. јун – 10. јул, Вјен, Француска) отворили су афрички уметници Јусу Н’Дур, Уму Сангаре и Шеик Тидијен Сек (у друштву Хенка Џонса) најављујући, речима директора Жан-Пола Бутељеа, „мелтинг пот” као обележје овог издања, уз суочавање различитих култура, традиција и стилова, легенди и младих снага, концертне и клупске музике. Посебно интересовање изазивају вечери блуза (Џо Луис Вокер, Лаки Питерсон и Жан-Жак Милто), бразилске музике (Жилберто Жил и Трио Есперанца), те програм посвећен Нини Симон (уз учешће Дајен Ривс, Лиз Рајт, Анђелик Киђо и Симон, кћери славне певачице).

Сваки простор је недовољан да опише North Sea Jazz (10–12. јул, Ротердам, Холандија) – и ове године са преко 1000 музичара на 15 сцена у комплексу Axoy. Директор фестивала Јан Вилем Вис подсећа на изреку „у времену кризе театри су пуни”, представљајући смео и разноврстан програм у ком се не осећа успоравање у ходу. Резиденцијални статус има Џон Зорн, који ће представити чак шест различитих пројеката. Осим сусрета са легендама (Би Би Кинг, Херби Хенкок, Мекој Тајнер), ротердамска смотра нуди и упознавање са бројним новим ствараоцима, попут Есперанце Спалдинг, Арона Паркса или Едмара Кастанеде.

Umbria Jazz (10–19. јул, Перуђа, Италија) бори се против кризе повећаним бројем комерцијалнијих извођача на главној сцени. Џејмс Тејлор, Паоло Конте, Берт Бакарах и Симпли Ред имају слабе или никакве везе са џезом, док су Мејсио Паркер, Џорџ Бенсон и Би Би Кинг „гранични случајеви”. Но, очекује се да оваква одлука донесе приход довољан да на сцени Позоришта Морлаки наступе „прави џезери”, међу којима и Рој Хејнс, Џон Скофилд, Ахмад Џамал и Мекој Тајнер, велики број најбољих италијанских музичара, као и знатно већи број авангардиста у односу на ранија издања фестивала.

Место на летњој џезерској карти Европе (а можда и у асоцијацији ИЈФО, џезерској Лиги шампиона?) одличним програмом налази и Jazz Open (16–26. јул, Штутгарт, Немачка). Међу џез звездама су Сони Ролинс, The Manhattan Transfer, Џејмс Морисон и Мекој Тајнер (са специјалним гостом Билом Фризелом), чије ангажовање „обезбеђују” поп старови Грејс Џонс, Џо Џексон и Лени Кравиц. И на овом фестивалу биће тематских вечери – гитаре (Џон Скофилд и Ли Ритенур), старог британског ритма и блуза (Маријан Фејтфул и Брајан Огер) и соула (Соломон Берк и Џош Стон). Занимљив је и клупски програм, у оквиру кога наступају Џошуа Редман, Soil & „Pimp” Sesions, Кубанисмо, те низ локалних састава.