Bez usporavanja

Blues Stock – Da je 1969. godina i da je Woodstock poskidali bi se i goli dočekali kišu, a onda uglas vikali „No Rain, No Rain” u ritmu udaraljki Santana bluz benda. Ali, hipi entuzijazam pripada prošlosti i višednevni pljuskovi na kraju su primorali organizatore festivala Blues Stock da se sa ski-staze u Košutnjaku presele u Veliku dvoranu Doma omladine. Tako je ova manifestacija izgubila populistički karakter: umesto celodnevnog izleta u prirodu – gde druženje uz pljeskavice i pivo za dobar deo posetilaca ima veći značaj od sadržaja muzike – dobili smo okupljanje pravih ljubitelja ovog žanra – kojih je, jasno, dvostruko manje. Ali, to je onda bilo taman dovoljno za salu Doma omladine (blizu 1000 ljudi) i ideju organizatorima da sledeće godine možda definitivno pređu u zatvoreni prostor.

Centralni događaj bio je nastup British Blues Quintet-a, postave u koju je utkana celokupna istorija ostrvskog bluz buma šezdesetih. Stone The Crows, Savoy Brown, Chicken Chack, Bluesbreakers, Animals, Keef Hartley Band, Alexis, Korner Blues Incorporated su u stranicama njihovih dnevnika. Konačno, kako je lepo primetio Petar – Peca Popović, neki od njih imaju i direktnu zaslugu za nastajanje Rolingstonsa… (Tokom koncerta smo saznali da njemu pripada najveća zasluga za dovođenje benda.) Sa ovim u vidu treba najpre posmatrati njihov nastup – slušali smo veliki istorijski čas u izvođenju aktera te istorije. Ali, Miler Anderson (gitara), Zut Mani (klavijature), Kolin Hodžkinson (bas), Kolin Alen (bubnjevi) i, kao najslađa višnja na kolaču, slavna Megi Bel (vokal) potrudili su se svim srcem i energijom da utisak o njima bude dublji od toga. Neki od vrhunaca: veseli „San Francisco Bay Blues” (vokal: Kolin Hodžkinson), superiorni gitarski solo (i vokal) Milera Andersona u „Fog On The Highway”, majstorska verzija „I Just Wanna Make Love To You” sa dubokim respektom prema autoru Viliju Diksonu i horsko izvođenje pesme grupe  Free „Wishing Well” (Megi Bel), te veličanstveni bis „Respect Yourself” (hit The Staple Singers): Zut Mani počinje, a Megi Bel nastavlja, sve do moćnog fankija za izuzetno raspoloženu publiku.

Novi uslovi zahtevali su manje ambiciozan program, pa su dva (od četiri) domaća sastava u poslednji čas morala da otpadnu (Gamblers i Desperate Slim & Newcasters). Mladi Texas Flood, na početku večeri, i iskusni  Di Luna Blues Band, na kraju, dostojno su predstavili domaći bluz. Za oba sastava karakteristično je centralno mesto gitare i čvrst rok bluz pristup, sa dugim rasviravanjima instrumentalista koji imaju šta da kažu, nimalo ne zaostajući za svetskim uzorima. U sendviču između zvezda i naših snaga, kao zabavan premaz našli su se ruski trio  Jumping Cats i američki Planet Full of Blues. Virdžinijskoj trojci pridružila se domaća duvačka sekcija i Darko Grujić za klavijaturama, kao lep primer susretanja dva daleka sveta – onog u kom je bluz nastao i onog drugog u kom je tako duboko zaživeo.

Evropa u ritmu džeza - Letnje džeziranje Evrope je počelo. Tokom jula najveće zvezde džeza špartaće kontinentom, nastupajući na tradicionalnim manifestacijama od Roterdama do Istanbula, od Azurne obale do Skandinavije. Kriza se, naravno, oseća, ali najveći džez skupovi uspeli su da sastave dovoljno atraktivne programe, reagujući na manjak budžeta na različite načine.

Festival Jazz a Vienne (27. jun – 10. jul, Vjen, Francuska) otvorili su afrički umetnici Jusu N’Dur, Umu Sangare i Šeik Tidijen Sek (u društvu Henka Džonsa) najavljujući, rečima direktora Žan-Pola Buteljea, „melting pot” kao obeležje ovog izdanja, uz suočavanje različitih kultura, tradicija i stilova, legendi i mladih snaga, koncertne i klupske muzike. Posebno interesovanje izazivaju večeri bluza (Džo Luis Voker, Laki Piterson i Žan-Žak Milto), brazilske muzike (Žilberto Žil i Trio Esperanca), te program posvećen Nini Simon (uz učešće Dajen Rivs, Liz Rajt, Anđelik Kiđo i Simon, kćeri slavne pevačice).

Svaki prostor je nedovoljan da opiše North Sea Jazz (10–12. jul, Roterdam, Holandija) – i ove godine sa preko 1000 muzičara na 15 scena u kompleksu Axoy. Direktor festivala Jan Vilem Vis podseća na izreku „u vremenu krize teatri su puni”, predstavljajući smeo i raznovrstan program u kom se ne oseća usporavanje u hodu. Rezidencijalni status ima Džon Zorn, koji će predstaviti čak šest različitih projekata. Osim susreta sa legendama (Bi Bi King, Herbi Henkok, Mekoj Tajner), roterdamska smotra nudi i upoznavanje sa brojnim novim stvaraocima, poput Esperance Spalding, Arona Parksa ili Edmara Kastanede.

Umbria Jazz (10–19. jul, Peruđa, Italija) bori se protiv krize povećanim brojem komercijalnijih izvođača na glavnoj sceni. Džejms Tejlor, Paolo Konte, Bert Bakarah i Simpli Red imaju slabe ili nikakve veze sa džezom, dok su Mejsio Parker, Džordž Benson i Bi Bi King „granični slučajevi”. No, očekuje se da ovakva odluka donese prihod dovoljan da na sceni Pozorišta Morlaki nastupe „pravi džezeri”, među kojima i Roj Hejns, Džon Skofild, Ahmad Džamal i Mekoj Tajner, veliki broj najboljih italijanskih muzičara, kao i znatno veći broj avangardista u odnosu na ranija izdanja festivala.

Mesto na letnjoj džezerskoj karti Evrope (a možda i u asocijaciji IJFO, džezerskoj Ligi šampiona?) odličnim programom nalazi i Jazz Open (16–26. jul, Štutgart, Nemačka). Među džez zvezdama su Soni Rolins, The Manhattan Transfer, Džejms Morison i Mekoj Tajner (sa specijalnim gostom Bilom Frizelom), čije angažovanje „obezbeđuju” pop starovi Grejs Džons, Džo Džekson i Leni Kravic. I na ovom festivalu biće tematskih večeri – gitare (Džon Skofild i Li Ritenur), starog britanskog ritma i bluza (Marijan Fejtful i Brajan Oger) i soula (Solomon Berk i Džoš Ston). Zanimljiv je i klupski program, u okviru koga nastupaju Džošua Redman, Soil & „Pimp” Sesions, Kubanismo, te niz lokalnih sastava.