Цинцари под ватром румунских националиста

Од нашег дописника
Букурешт, 3.  јула – Romanian Global News, „Новинска агенција Румуна са свих страна света”, која веома агресивно заступа ставове тврдих румунских националистичких кругова и ужива подршку разних државних структура, пренела је пре неки дан очајан апел да се спречи „отрзање Румуна са Балкана од матице” (земљемајке). Повод за овај апел је „опасност” од измишљања „једне нове националне мањине у Румунији – Аромуна”, то јест Цинцара.

У том апелу се позивају власти, парламент и друге државне структуре, а посебно Академија наука, да „свим расположивим историјским и академским аргументима спрече стварање једне нове етније на румунском тлу”, иако се демарши за тако нешто пакују „у европске концепте”.

Уствари, шта се дешава? Већ више година румунски Цинцари, окупљени у Удружење аромунске заједнице у Румунији (АЦАР), траже на својим конгресима и другим јавним манифестацијама да им се признају „легитимна права”, то јест да буду званично проглашени за посебну „цинцарску етнију”, да се призна постојање њиховог матерњег језика, који се разликује од румунског (отприлике исто онолико колико чешки од српског), да им се омогући очување аутентичне и самобитне културне баштине и, сходно Уставу, да и они имају свог представника у парламенту, као и осталих 18 националних мањина. „Статус националне мањине је једини правни оквир који омогућава наш даљи опстанак као етничке заједнице”, тврди се у једном документу овдашњих Цинцара, којих има, како се незванично оцењује, око 100.000. Цинцаре овде често зову и Македонима.

Познато је да сви релевантни органи ЕУ признају постојање цинцарске заједнице широм континента као посебни ентитет. Донете су одлуке да се учини све како би се „цинцарски језик“, као мали језик, спасао од изумирања, а цинцарски обичаји и култура сачували као део европске културне ризнице.

Противници „вештачког стварања цинцарске етније”, окупљени у бројним, често екстремним националистичким организацијама и форумима, који се баве безобзирним својатањима широм југоисточне Европе (Влаха у Србији, Бугарској и Хрватској, Цинцара – у Грчкој, Албанији и Македонији, Молдављана у Р. Молдавији), проглашавајући их за „чисте Румуне”, тврде да су Цинцари, као део историјског „источног романитета” – припадници румунске нације, да је њихов језик „само један од више дијалеката румунског” и да би признавање цинцарске заједнице у Румунији као националне мањине био „антидржавни чин” са тешким последицама. „Северноподунавски и јужноподунавски Цинцари су Румуни, са својом дијалектолошком, фолклорном и етнографском спецификом”, пише у поменутом апелу–меморандуму.

У њему се још тврди да су током година „власти балканских држава подвргавале Цинцаре присилној асимилацији”. Зато њих сада треба бранити по сваку цену „као најрођенију браћу”.

Наглашава се да је у вези са питањем захтева румунских Цинцара да буду признати као припадници једне националне мањине „посреди материјални и политички интерес који долази споља. Поред тога што је скроз неуставан, он је још и крајње манипулаторан“. Циљ је „поновно писање историје”.

Међутим, румунски Цинцари су упорни. Један од њихових лидера (Стелијан Дамов) отворено тврди да је „у Румунији сваки Цинцарин, који се изјашњава као такав, подвргнут дискриминацији”. Док Костаке Канакеу, председник АЦАР-а, иначе члан парламента са листе владајуће Демократско-либералне странке и председник Одбора посланичког дома за питања одбране, безбедности и јавног реда, сматра да је „положај Цинцара у Румунији критичан”.

Његови опоненти га увијено упозоравају да „сличне изјаве изазивају чуђење” и да су „плод опасних личних интереса”. Постоје и директне претње и уцене. Једна од њих се упућује оним Цинцарима који су 1940, после ултимативног уступања Јужне Добруџе (Квадрилатера) Бугарској, морали да се преселе у Румунију напуштајући својаимања. Њима су, сходно законима усвојеним после револуције из 1989, дата одговарајућа не баш мала обештећења. Тим још увек живим лицима сада се каже:„Ви сте обештећења добили као Румуни, а не као Цинцари. Ако баш хоћете да постанете посебна етнија, мораћете да вратите држави добијене паре.”

У закључку меморандума, који је пренела агенција Romanian Global News, дословце се каже и ово:„Сматрамо да на питање о којем се дискутује не треба гледати емоционално и да би било потребно да се стави на знање да би евентуално проглашавање Аромуна (Цинцара) у Румунији за националну мањину нанело непоправљиву штету везама румунске државе са етничким заједницама румунског порекла у Бугарској, Македонији, Грчкој и Албанији, балканским државама у којима се налази велики број Аромуна.”