Прележао „Чабов грип”

Бар – Први оболели од новог грипа на просторима Црне Горе и Србије, Баранин Иван Чабаркапа, вратио се излечен из подгоричког Клиничког центра у Бар.

Недавно је завршио средњу школу у једном малом граду, на сат времена од Њујорка, и то у склопу „размене ученика”. Раније је играо кошарку у барским клубовима „Приморка” и „Морнар”, а у Њујорку је играо у Хај скул баскетбол лиги.

– Спремао сам се да се после школске године вратим кући и петнаестак минута пред одлазак на аеродром другови су дошли да се поздравимо. Рекли су ми да је један од њих добио грип, али рачунао сам да неће мене 15 минута пред одлазак да закачи вирус. Осим тога, око његове болести тамо нико није правио апсолутно никакве проблеме. У Америци поводом грипа нема оволике пресије – мом другу су дали „тамифлу” и он је, дан пошто му је спала температура, дошао да се поздрави. И нико од њих двадесеторо, који су били на испраћају, осим мене, није закачио грип. Тамо никоме не пада на памет да носи маску. Можда јесте било психозе на почетку, али не као овде – испричао је Иван овдашњим новинарима.

Из Њу Џерсија је авионом дошао у Минхен, а одатле у Београд. Био је са братом и друштвом цео дан, увече су имали малу седељку и онда су авионом пошли за Подгорицу, па аутомобилом у Бар.

– Одлично сам се осећао, изашао сам са друштвом увече, обишли смо читаво корзо, били у два-три кафића... Око један сат по поноћи имао сам температуру 37,3 степена. Попио сам „андол” и легао да спавам. Пробудио сам се око шест, потпуно сломљен, са 39,3 степена. Пошто сам већ био рекао мојима да је један од пријатеља у Америци имао нови грип, пошли смо у Хитну помоћ у Бару. Тамо су рекли да ми је „грло црвено, да на плућима немам ништа”, али пошто сам стигао из САД морам да идем у болницу. Одатле су ме, према процедури, послали у Клинички центар у Подгорици на инфективно, где ми је већ после две таблете „тамифлуа” било боље – прича Иван Чабаркапа.

Према његовим речима, лекари су га испитивали кога је све видео те ноћи кад је изашао у град.

– Дао сам им 20 имена, нисам се могао сетити свих, јер сам срео „милион” људи, па сам накнадно додао четири имена – каже Иван, додајући да прве две ноћи није спавао, размишљајући да ли је кога заразио.

Само му је то било у глави.

– Свима који су овде били у контакту са мном дали су превентивно „тамифлу”. Био сам мобилним телефоном стално у контакту с њима и стално им досађивао, питајући их како су. Били су препаднути, али ја два пута више од њих. Један од ових у карантину је једно вече добио температуру 37,2, па је, кажу, неке докторе у Бару ухватила паника: „Почело је, почело, готово је, сви ћемо...” Родитељи су то најтеже поднели, а брат је мерио температуру на сваки сат, као и сви моји другови. Најсрећнији сам што нико од мене није заражен. Ја се нисам за себе нимало препао, али за пријатеље јесам – објашњава наш саговорник.

Иван Чабаркапа каже да су његови другови болест прозвали „Чабов грип”. Истина, почели су да га задиркују тек кад су изашли из карантина.

– Спасио ме је Мајкл Џексон – кад је умро скинут сам са насловних страна – каже Иван одлазећи с другарима у барску јулску ноћ.

Милан Вујовић