Preležao „Čabov grip”

Bar – Prvi oboleli od novog gripa na prostorima Crne Gore i Srbije, Baranin Ivan Čabarkapa, vratio se izlečen iz podgoričkog Kliničkog centra u Bar.

Nedavno je završio srednju školu u jednom malom gradu, na sat vremena od Njujorka, i to u sklopu „razmene učenika”. Ranije je igrao košarku u barskim klubovima „Primorka” i „Mornar”, a u Njujorku je igrao u Haj skul basketbol ligi.

– Spremao sam se da se posle školske godine vratim kući i petnaestak minuta pred odlazak na aerodrom drugovi su došli da se pozdravimo. Rekli su mi da je jedan od njih dobio grip, ali računao sam da neće mene 15 minuta pred odlazak da zakači virus. Osim toga, oko njegove bolesti tamo niko nije pravio apsolutno nikakve probleme. U Americi povodom gripa nema ovolike presije – mom drugu su dali „tamiflu” i on je, dan pošto mu je spala temperatura, došao da se pozdravi. I niko od njih dvadesetoro, koji su bili na ispraćaju, osim mene, nije zakačio grip. Tamo nikome ne pada na pamet da nosi masku. Možda jeste bilo psihoze na početku, ali ne kao ovde – ispričao je Ivan ovdašnjim novinarima.

Iz Nju Džersija je avionom došao u Minhen, a odatle u Beograd. Bio je sa bratom i društvom ceo dan, uveče su imali malu sedeljku i onda su avionom pošli za Podgoricu, pa automobilom u Bar.

– Odlično sam se osećao, izašao sam sa društvom uveče, obišli smo čitavo korzo, bili u dva-tri kafića... Oko jedan sat po ponoći imao sam temperaturu 37,3 stepena. Popio sam „andol” i legao da spavam. Probudio sam se oko šest, potpuno slomljen, sa 39,3 stepena. Pošto sam već bio rekao mojima da je jedan od prijatelja u Americi imao novi grip, pošli smo u Hitnu pomoć u Baru. Tamo su rekli da mi je „grlo crveno, da na plućima nemam ništa”, ali pošto sam stigao iz SAD moram da idem u bolnicu. Odatle su me, prema proceduri, poslali u Klinički centar u Podgorici na infektivno, gde mi je već posle dve tablete „tamiflua” bilo bolje – priča Ivan Čabarkapa.

Prema njegovim rečima, lekari su ga ispitivali koga je sve video te noći kad je izašao u grad.

– Dao sam im 20 imena, nisam se mogao setiti svih, jer sam sreo „milion” ljudi, pa sam naknadno dodao četiri imena – kaže Ivan, dodajući da prve dve noći nije spavao, razmišljajući da li je koga zarazio.

Samo mu je to bilo u glavi.

– Svima koji su ovde bili u kontaktu sa mnom dali su preventivno „tamiflu”. Bio sam mobilnim telefonom stalno u kontaktu s njima i stalno im dosađivao, pitajući ih kako su. Bili su prepadnuti, ali ja dva puta više od njih. Jedan od ovih u karantinu je jedno veče dobio temperaturu 37,2, pa je, kažu, neke doktore u Baru uhvatila panika: „Počelo je, počelo, gotovo je, svi ćemo...” Roditelji su to najteže podneli, a brat je merio temperaturu na svaki sat, kao i svi moji drugovi. Najsrećniji sam što niko od mene nije zaražen. Ja se nisam za sebe nimalo prepao, ali za prijatelje jesam – objašnjava naš sagovornik.

Ivan Čabarkapa kaže da su njegovi drugovi bolest prozvali „Čabov grip”. Istina, počeli su da ga zadirkuju tek kad su izašli iz karantina.

– Spasio me je Majkl Džekson – kad je umro skinut sam sa naslovnih strana – kaže Ivan odlazeći s drugarima u barsku julsku noć.

Milan Vujović