Геј-славље на улицама Индије

Улице Њу Делхија и других великих градова преплављене су људима који славе овонедељну одлуку престоничког суда као историјску – после скоро 150 година хомосексуалност у Индији више није кривично дело. Верске групе, на другој страни, осуђују одлуку и „долазак западне културе која ће покварити индијске младиће и девојке”.

Пресуда се односи само на престоницу, али поздрављена је као ветар промена који ће захватити целу земљу.

Индијски геј-активисти сматрају да су тек сад ушли у 21. век и да су се коначно ослободили ове „заоставштине колонијализма” – забрана је својевремено такође стигла са Запада. Пресудом је поништен један параграф закона који је усвојен 1861. за време британске владавине.

Разне невладине групе већ деценију покушавају да оспоре закон као неуставан, а суд је подржао тај став. Третирањем хомосексуалне везе као злочина кршена су основна уставом загарантована људска права, стоји у образложењу пресуде.

Хомосексуалци су због страха од прогона и дискриминације одбијали да буду идентификовани, и то је отежавало борбу против сиде у земљи која је по броју заражених у самом врху.

Слављеника је било и у Бангалору, Хајдерабаду, Мумбају, Ченају... Међу њима је било много трансвестита, који су у индијској традицији познати као „хиџре” или „трећи род”. Иако их у западној културу представљају као евнухе, подаци показују да је незнатан проценат хиџри извршио кастрацију.

Милиони индијских хомосексуалаца, лезбијки, бисексуалаца и транссексуалаца верују да ће им живот одсад бити другачији, али промена неће бити суштинска. Многи остају жигосани у породици. Зато су се неки крили да их не ухвати телевизијска камера.

„Не желим да моја породица сазна. Осећам њихов притисак”, каже 22-годишњи студент Рахил Зафар, лица прекривеног марамом. Породица му стално сервира брачне аранжмане, које он одбија образложењима да је премлад, кријући прави разлог.

Индијско друштво је последњих година мање круто кад је у питању прихватање хомосексуалности. Било је и геј-парада и боливудских филмова са оваквом тематиком и ликовима хомосексуалног опредељења.

Верске групе су осудиле одлуку и најавиле притисак на министре и судове. „То је опасно и штетно за индијско друштво. Западне земље то допуштају и видимо последице – људи се дрогирају, родитељи не брину о деци”, износи свој став Узма Нахид из Савета исламског закона и најављује да ће се удружити са хришћанским и хиндуским групама у борби против промене.

Параграф 377 за целу земљу може да укине само парламент, и то би према наговештајима из владе могло ускоро да се нађе на дневном реду.

Сексуални чин између хомосексуалаца носио је до 10 година затвора. Процеси су били ретки и закон је углавном коришћен за уцене и малтретирање.

Хомосексуалност је у Енглеској и Велсу легализована 1967, али су у многим бившим британским колонијама, укључујући Сингапур, Зимбабве и Малезију, остали на снази строги закони против веза особа истог пола, пише „Њујорк тајмс”

Даљи кораци за индијску ЛГБТ заједницу су јасни – борба за геј-бракове, право на усвајање, деце, законе против дискриминације на радном месту у још много тога.