Избор председника порука свету

Избор између двојице "најјачих" (бар према тренутном рејтингу који показује истраживање јавног мњења) кандидата на председничким изборима Бориса Тадића и Томислава Николића директно ће утицати на даљи пут Србије ка европским и евроатлантским интеграцијама и представљаће неку врсту поруке међународној заједници на коју ће она одговорити, мишљење је политичких аналитичара. Избором Томислава Николића за свог представника у фотељи шефа државе добила би она Србија која је скептична према Западу, каже у изјави за "Политику" др Зоран Стојиљковић, професор Факултета политичких наука, и додаје да је "та симболичка раван далеко важнија од тога шта би тај председник могао да уради".

Овај став подржавају и резултати истраживања јавног мњења, које је урадила агенција "Политикум", који показују да је само половина оних који ће на гласачком листићу заокружити Николића опредељена за Европску унију (48,94), док се чак више од 90 одсто гласача Демократске странке изјаснило за што бржи улазак Србије у ЕУ.

Најближи демократама су гласачи Г17 плус, која подржава Тадићеву кандидатуру. Четири од пет симпатизера Г17 плус је за европску опцију, док су од пет грађана који подржавају ДСС, три за евроинтеграције. Тек сваки други гласач социјалиста је опредељен за ЕУ.

Истовремено, на питање да ли сте за најтешње везе са Русијом позитиван одговор дало је 74,38 одсто СРС-ових бирача, 73,39 процената ДСС-ових и 41,87 одсто ДС-ових присталица.

С обзиром на дијаметрално супротстављене позиције двојице кандидата који су "виђени" за други круг избора, намеће се и питање колико сам председник може пресудно да утиче на политику земље. Овлашћења председника Србије, према тумачењу правних стручњака, нису сразмерна легитимитету који он добија будући да се бира на непосредним изборима. Према Уставу Србије, шеф државе задужен је за представљање земље у иностранству, командовање војском, он проглашава законе, предлаже кандидата за премијерску функцију, поставља и опозива амбасадоре, даје помиловања и одликовања.

Међутим како каже др Миодраг Радојевић, са Института за политичке студије, нису битна само формална овлашћења председника.

"Да ли ће функција председника бити снажна не зависи само од уставних овлашћења већ и од карактера политичког система, да ли има подршку у парламенту, да ли у влади учествује и његова странка и у зависности од тога председник може бити прави шеф државе или само политичка фигура", објашњава Радојевић.

Према мишљењу Стојиљковића, без обзира на ограничен број председничких овлашћења, његов утицај расте имајући у виду да је непосредно изабран и да делује у подељеном партијском систему, те не бисмо могли рећи да имамо протоколарног председника.

Ипак, аналитичари се слажу у процени да председнички избори мање мотивишу бираче од парламентарних, будући да сматрају да Скупштина и влада коју посланици изаберу више могу да утичу на њихове животе него један човек.

Због тога, према мишљењу Лацмановића, постоји велика опасност да ће на биралишта изаћи знатно мањи број бирача него што је то био случај са парламентарним изборима који су одржани у јануару.

Излазност се, како тврди Лацмановић, не би знатније поправила ни када би истовремено са председничким били одржани локални и покрајински избори.

"Омешће их сигурно и многи празници који следе у време кампање. Није баш срећно изабран термин за гласање, али празници нису ни аргумент да се избори не би одржали. Ови избори ће показати и колико смо инертни, колико нас у ствари занима будућност", сматра Лацмановић.

Ипак, мотив за излазак на председничке изборе може да буде и чињеница да је то добра прилика да грађани који нису задовољни учинком власти, своје незадовољство покажу заокружујући кандидате опозиције, бар у првом кругу и тако пошаљу одређену поруку.

На број грађана који ће изаћи на биралишта, умногоме ће утицати и став Демократске странке Србије и Нове Србије према изборима. Ако ДСС не подржи изборе, то ће, сматра он, смањити излазност.

"Поред свега тога и само понашање ДС-а и коалиција коју имају са ДСС-ом што не одобравају многи њихови гласачи чини ове изборе за њих мање занимљивим. ДС никада није успео да мотивише апстиненте који су највећим делом опредељени за ту странку. Они су демотивисани јер не виде прогресивну Демократску странку него Демократску странку која пристаје на уступке", објашњава Лацмановић.

Ипак, овакву слику донекле би могла да промени чињеница да ДС овог пута није пристао на даље одлагање избора и испословао је њихово расписивање без сагласности коалиционог партнера.