„Љута” на мети законодавца

Мештанин из околине Београда који је сваке јесени пекао ракију у свом дворишту пошто би обрао шљивике, забринуо се када је чуо да је недавно усвојен Закон о ракији. – Опет нам нешто намеће та Европа? Хоћу ли и ове године пред зиму моћи да изнесем казан из подрума и да се обезбедим до лета са стотинак или двеста литара ракије? – питао нас је овај суграђанин. Слична дилема као да мучи и многе сељаке широм Србије.

Док, на пример, издавачи годинама не успевају да добију закон о издаваштву, главни град чека закон о комуналној полицији, а ми и даље каскамо за државама у региону у доношењу европских прописа, наш парламент је у јуну усвојио Закон о ракији и алкохолним пићима који регулише производњу и промет српског националног пића. Произвођачи различито реагују на нови пропис. Једни гунђају јер их нико није консултовао, а други су задовољни јер, кажу, било је крајње време да се уведе ред. Законодавци истичу да су желели да регулишу производњу и да јасно одреде које пиће убудуће може да понесе ласкаву титулу ракије. Они умирују српског сељака који, од када је сазнао да је овај закон усвојен, нема мира.

– Производњом ракије може да се бави свако ко то жели, зна и има опрему. Ако неко хоће да је производи за сопствену употребу, нико га у томе не спречава. Али ако би да је продаје, чекају га ригорозне контроле. По новом закону ракију и друга алкохолна пића може да производи само онај ко је уписан у Регистар привредних субјеката и Регистар произвођача ракије и других алкохолних пића – објашњава Светлана Нол, из пољопривредне инспекције Министарства пољопривреде.

Тржиште је преплављено десетинама врста овог „средства за унутрашњу дезинфекцију”. Лозовача или шљивовица? Виљамовка или препеченица? Тешко је одлучити се. Разнолику понуду прате и цене. У појединим подрумима пића литар шљивовице кошта 250 динара. У супермаркетима најјевтинија некада популарна манастирка стаје нешто више од 400 динара, а за оне са дубљим џепом ту је и „стара соколова”. За флашу од 0,7 литара овог луксузног пића у „Максију” треба издвојити чак 2.351,90 динара. Како одабрати праву флашу? У одељењу пољопривредне инспекције кажу да висока цена није гарант квалитета.

– И амбалажа умногоме може да повећа цену. Потрошачи неће погрешити уколико купују ракију са географским пореклом, јер су такве ракије најквалитетније – саветују наши саговорници.

Велики произвођачи задовољни су новим прописом јер кажу да ће склонити нелојалну конкуренцију са тржишта. Мали произвођачи, међутим, нису јер ће по новом закону морати да запосле дипломираног инжењера пољопривреде и да воде подрумску евиденцију и у писаној и у електронској форми. Али потрошачи немају разлога за бригу. Више неће бити могуће да „зозовача” доспе у малопродају.

– Пре него што се ракија и друга алкохолна пића нађу на рафовима продавница испитује се њихов квалитет, а контролишу се и сировине, складиштење и транспорт. Испитивања се обављају у акредитованим лабораторијама. Примену закона надзиру пољопривредни инспектори, а новчане казне за кршење одредби овог прописа „иду” и до 3.000.000 динара – објашњавају у министарству.

Оно што би љубитељи ракије требало да знају јесте да је на тржницама забрањена продаја ракије. Једном недељно „чешљају се” пијаце у потрази за нелегалном продајом овог алкохолног пића. У последњих месец дана, кажу инспектори, нису наишли на продавце.

Смештање нашег националног пића у правне оквире се наставља. После закона следе и подзаконски акти. Радна група је пре два дана, сазнајемо, у Министарству пољопривреде водила живу расправу о правилнику о условима за производњу ракије. Све може, али само док се српском сељаку не забрани да у јесен заложи казан и снабде се за предстојећу зиму.

С. Деспотовић

--------------------------------------------------------------

Шта је ракија

Закон о ракији: ракија је алкохолно пиће произведено дестилацијом ферментисаног кљука, матичног сока, комине или пикеа воћа, грожђа, јестивих шумских плодова и других сировина пољопривредног порекла са минималним садржајем етанола 15 одсто и са сачуваним специфичним сензорним особинама које потичу од сировине од које је произведена.

Српски сељак: ракија је алкохолно пиће које добијамо печењем најчешће шљиве или крушке без икаквих других додатака. Када се препече и одстоји у бачви, то је – „лек за душу”.