Субота, 11.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Магична лепота Ђавоље вароши

Магична лепота Ђавоље вароши
Паклена јаруга и чувене скупине земљаних фигура у Ђавољој вароши (Фото Д. Борисављевић)

Ђавоља варош – Поиграли су се ђаволи земљом и камењем, па створили 202 куле са стенама на врху, као капама на глави. Њихова игра пошла је, изгледа, одоздо из Паклене јаруге, преко ђаволски стрмих стаза. Ђаволске су и воде са оближњих извора: једна црвена као крв, друга опора и хладна... А навалио и сваки „ђаво“ из белога света, кажу овдашњи горштаци, да види ово чудо невиђено. Немци, Енглези, Французи, а понајвише Бугари – колоне младих и старијих грабе кроз шумске пределе, уз брзу речицу, поред столетних стабала.

После неколико стотина метара указује се скупина невероватних земљаних фигура: снажних тела у основи, витких издужених вратова и са тешким каменим плочама попут глава. Крај њих се издваја једна највећа и усамљена, као чувар. То је та Ђавоља варош, можда једно од будућих седам нових светских чуда, будући да је тренутно у самом врху по броју гласова које је посредством Интернета добила у категорији пећина, формација стена и долина. Уколико се Ђавоља варош нађе међу двадесет једним финалистом на списку који ће бити објављен 21. јула, до краја ове и делом 2010. године бориће се за место међу седам светских чуда. Кампању води АД „Планинка“ из Куршумлије, које газдује и Проломском и Луковском бањом.

Захваљујући овом предузећу, недавно је асфалтиран пут, који се од онога што од Ниша води ка Приштини одваја лево код села Раче, па онда још десетак километара кроз брдовите пределе стиже се у једну удолину, сву зараслу у густу шуму. А ту, на самом улазу у комплекс Ђавоље вароши, уређен је паркинг, ресторан и пратећи објекти од дрвета и мостићи. Чесме, огласне табле и други пратећи садржаји оплемењени су мотивима препознатљивих земљаних фигура. Од овог предворја Ђавоље вароши даље се наставља пешице, а све около, и земља и вода, црвено је од руде гвожђа. Руднике је овде отварао још краљ Милутин, ангажујући Сасе, чувене рударе тог доба. До самих чудесних фигура стиже се дрвеним степеницама, са одмориштима на сваком завијутку.

Истинску атракцију представља и мини-воз, назван „Ђавољске кочије“, који посетиоце вози на пропланке планине Радан с којих се пружа такав поглед да је „грех“ доћи без камере или фотоапарата. Зато је ту утемељена и фотографска колонија, а већ низ година се окупљају и сликари и вајари. Њихова дела могу да се виде у посебној галерији, недалеко од ресторана који осим пријатног амбијента нуди и обиље домаћих специјалитета.

Преноћишта за сада овде нема, али се организује превоз до бање, где места увек има. Постоје и посебни програми дводневног боравка у овом крају, који подразумева посету Ђавољој вароши, Пролом бањи и историјским споменицима код Куршумлије, међу којима се издвајају манастири Светог Николе и Пресвете Богородице, прве задужбине Стефана Немање.

Драган Борисављевић

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.