Magična lepota Đavolje varoši

Đavolja varoš – Poigrali su se đavoli zemljom i kamenjem, pa stvorili 202 kule sa stenama na vrhu, kao kapama na glavi. Njihova igra pošla je, izgleda, odozdo iz Paklene jaruge, preko đavolski strmih staza. Đavolske su i vode sa obližnjih izvora: jedna crvena kao krv, druga opora i hladna... A navalio i svaki „đavo“ iz beloga sveta, kažu ovdašnji gorštaci, da vidi ovo čudo neviđeno. Nemci, Englezi, Francuzi, a ponajviše Bugari – kolone mladih i starijih grabe kroz šumske predele, uz brzu rečicu, pored stoletnih stabala.

Posle nekoliko stotina metara ukazuje se skupina neverovatnih zemljanih figura: snažnih tela u osnovi, vitkih izduženih vratova i sa teškim kamenim pločama poput glava. Kraj njih se izdvaja jedna najveća i usamljena, kao čuvar. To je ta Đavolja varoš, možda jedno od budućih sedam novih svetskih čuda, budući da je trenutno u samom vrhu po broju glasova koje je posredstvom Interneta dobila u kategoriji pećina, formacija stena i dolina. Ukoliko se Đavolja varoš nađe među dvadeset jednim finalistom na spisku koji će biti objavljen 21. jula, do kraja ove i delom 2010. godine boriće se za mesto među sedam svetskih čuda. Kampanju vodi AD „Planinka“ iz Kuršumlije, koje gazduje i Prolomskom i Lukovskom banjom.

Zahvaljujući ovom preduzeću, nedavno je asfaltiran put, koji se od onoga što od Niša vodi ka Prištini odvaja levo kod sela Rače, pa onda još desetak kilometara kroz brdovite predele stiže se u jednu udolinu, svu zaraslu u gustu šumu. A tu, na samom ulazu u kompleks Đavolje varoši, uređen je parking, restoran i prateći objekti od drveta i mostići. Česme, oglasne table i drugi prateći sadržaji oplemenjeni su motivima prepoznatljivih zemljanih figura. Od ovog predvorja Đavolje varoši dalje se nastavlja pešice, a sve okolo, i zemlja i voda, crveno je od rude gvožđa. Rudnike je ovde otvarao još kralj Milutin, angažujući Sase, čuvene rudare tog doba. Do samih čudesnih figura stiže se drvenim stepenicama, sa odmorištima na svakom zavijutku.

Istinsku atrakciju predstavlja i mini-voz, nazvan „Đavoljske kočije“, koji posetioce vozi na proplanke planine Radan s kojih se pruža takav pogled da je „greh“ doći bez kamere ili fotoaparata. Zato je tu utemeljena i fotografska kolonija, a već niz godina se okupljaju i slikari i vajari. Njihova dela mogu da se vide u posebnoj galeriji, nedaleko od restorana koji osim prijatnog ambijenta nudi i obilje domaćih specijaliteta.

Prenoćišta za sada ovde nema, ali se organizuje prevoz do banje, gde mesta uvek ima. Postoje i posebni programi dvodnevnog boravka u ovom kraju, koji podrazumeva posetu Đavoljoj varoši, Prolom banji i istorijskim spomenicima kod Kuršumlije, među kojima se izdvajaju manastiri Svetog Nikole i Presvete Bogorodice, prve zadužbine Stefana Nemanje.

Dragan Borisavljević