Дует у дуелу: Обама – Медведев

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 5.јула – Кад данас крене у своју прву председничку посету Москви, Барак Обама ће и стратешки битиизмеђу јуче и сутра. Волео би кад би тамо нашао  разлог за славље – као јуче кад се Америка проламала од ватромета и парада, поводом Дана независности и док је он лично прослављао исти датум као 11. рођендан старије ћерке Малије, док ће истовремено тежити да са домаћинима преуреди везе између две силе тако да од сутра постану бар мало бољи него што су досад, уз поприлично „ватрирања”, биле.

Одавде га експерти испраћају оценама да ће му то бити практично први „врући тест”, откако је пре пет и по месеци ступио на чело Беле куће. Уједно изражавају опрезне наде да ће он и његов домаћин, такође релативно нови (од маја прошле године) председник Дмитриј Медведев почети да поправљају америчко-руске односе, које су наследили као „најгоре после Хладног рата”.

Наде се највише полажу у наставак процеса смањивања нуклеарних арсенала, док се опрез најизразитије испољава поводом опстајућих разлика у доживљају сосптвених улога и редоследу корака на међјународној сцени. Према досадашњим званичцним најавама, превладава оптимизам: да ће лидери Вашингтона и Москве учинити све што је у овом тренутку могућно, да се свету покажу као нова врста – дуета у дуелу. Што значи да низом аката потврде спремност на кооперацију, којом би се избегле жестоке политичке конфронтације око низа стратешких несклада.

У интервјуима пред Обамин полазак, овде су дата два различито акцентирана наговештаја, који изражавају потребе за балансирањем у сложеној реалности унутрашњих и спољних односа. Он лично је московским медијима нагласио да у Русији види „равноправног” партнера, док је овдашњим новинарима саопштио како прави разлику између председника Медведева као лидера с којим се „иде напред”, а премијера Владимира Путина као човека који „тек треба да схвати да је прошло време хладноратовског приступа односима двеју земаља”.

Оваквом кадровском диференцијацијом је вероватно, уз остало, хтео да појача дистанцу према временима у којима су, као председници, Џорџ Буш и Путин развијали лично узајамно поверење, док су односи између две земље спали на најнижу тачку после распрада СССР. Уједно и да овдашњим оштрим критичарима руског курса, укаже да односи између две земље имају с ким да се поправљају. Предвиђени састанак с Путном, показује, истовремено, жељу да се разјасне несугласице…

У центру пажње московских разговора биће, како је најављено, унапређење процеса смањивања броја нуклеарних глава, којих је сада у Америци више од 5.000 а у Русији више од 4.000. Ради се на новом аранжману који би заменио Споразум о смањивању стратешког наоружања СТАРТ 1, потписан 1991, а чија важност истиче 5. децембра. Тек треба видети колика би била редукција, изјавио је Обамин специјални помоћник, с водећом улогом у секцији, при Савету за националну безбедност, за односе с Русијом и Евроазијом. По њему је „још рано да се каже да ли ће се арсенали свести на 1.500 или неку другу бројку, нижу од претходно предвиђене московским споразумом (из 2002. године) у распону1.700 – 2.200”.

Рачцуна се да би нови „рез” означио раст међусобног поверења, а уједно и ојачао позиције, па и сарадњу две силе, у напорима да се спречи ширење нуклеарног оружја. Вашингтон и Москва с неколицином других земаља најизразитије су ангажоване у акцијама с циљем да се Северна Кореја одрекне атомских бомби а Иран приволео да такво оружје неће правити. Такве акције још су компромисне, тачније – резултанта различитих приступа.

Као знак отпољавања односа, овде је поздрављена спремност Русије да дозволи да се преко њене територије транспортује материјал међународне коалиције за Авганистан. Није, међутим, још јасно како би се решио спор око пројекта америчког ракетног штита у централној Европи. Руси наговештавају компромис, преноси се овде, али и да је то питање „неодвојиво од аранжмана о смањивању нуклеарних арсенала.”

Остаће спорно, чини се, и ширење НАТО у коме Русија види претњу својој безбедности, уз коришћење њених слабости испољених после распада СССР, а којој се, сада ојачана, супротставља. Американци, пак, у таквом реаговању виде „обнову империјалистичких амбиција” Москве која узвраћа да само заступа националне интересе и уважава „нови распоред снага” у свету.

Неће бити ни уступака ни „трговине” с Русијом у погледу ширења Нато – поручио је Мекфаул, имајући у виду и унутрашње притиске па и подршку неких европских савезника да се у том погледу „не попушта”. „Вашингтон пост” је пренео изјаву Сергеја Приходка, шефа спољнополитичких саветника Медведева, за коју каже да звучи слично претходној: „Било би самозаваравање рећи да ће бити лако постићи напредак” и остаје питање „да ли желимо да ширимо међусобно разумевање или да се усредсредсређујемо на одбрану сопствених позиција у осетљивој материји”.

На реду је, у сваком случају, покушај „ресетовања” (нови почетак) односа између двеју земаља. Сви то желе, изгледа, али је овде пренета и изјава „руског аналитичара” који подсећа да „кад се притисне компјутерско дугме за ресетовање, екран најпре затамни да би се потом на њему помолила иста слика”… Обама и Медведев се састају, међутим, с надом да ресетовање у политичким односима треба да донесе, нову слику.

Момчило Пантелић

-----------------------------------------------------------

Обама се заложио за веће поштовање закона у Русији

Москва – Амерички председник Барак Обама рекао је да би веће поштовање људских права и владавине закона у Русији требало да буде део много најављиваног обнављања и јачања односа између две земље.

Он је у интервјуу за руски опозициони лист „Новаја газета”, такође поздравио напоре руског председника Дмитрија Медведева да реформише правосудни систем. Интервју ће у потпуности бити објављен данас, када амерички председник стиже у дводневну посету Москви. „Слажем се са председником Медведевим када каже да је слобода боља од одсуства слободе. Не видим разлог зашто јачање демократије, људских права и владавине закона не би могло да буде део обнављања и јачања наших односа”, рекао је Обама.

Још није јасно да ли су Обамине изјаве сигнал да он намерава током посете Русији да изврши притисак на Медведева, или премијера Владимира Путина, да спроведу правосудне, као и реформе људских права.

Групе за заштиту људских права, амерички посланици, и стручњаци две земље за спољну политику тражили су од Обаме да не игнорише та питања у постизању споразума са Медведевим о већим и значајнијим питањима, као што је нови споразум о контроли наоружања или ширење НАТО.

-----------------------------------------------------------

Медведев: САД спремне на преговоре о ракетном штиту

Москва – Руски председник Дмитриј Медведев изјавио је да је садашња америчка администрација Барака Обаме спремна да разговара о питању распоређивања америчког антиракетног штита у Пољској и Чешкој. „У последње време у неколико наврата сам нагласио да се Русија противи размештању елемената антиракетног система у Пољској и Чешкој. Док је бивша америчка администрација заузимала врло тврдоглав став по овом питању, садашња влада је спремна на разговор”, казао је Медведев у интервјуу италијанским медијима, пренела је руска агенција Итар-тас.

Амерички председник Барак Обама је, у интервјуу руском листу „Новаја газета” казао да је свестан руске осетљивости када је у питању амерички штит у Европи, али је јасно назначио да неће прихватити било какав покушај Москве да разговоре о контроли наоружања повеже са питањем штита, пренео је Ројтерс. Обама је поновио став Америке да је циљ антиракетног система заштита од претњи из Ирана, а не Русије, као и да се нада да ће убедити Москву да се придружи пројекту.

Иако Обама показује мање ентузијазма у вези са изградњом америчког штита у Европи од свог претходника Џорџа Буша, мало је вероватно да ће ту идеју у потпуности одбацити, уколико не добије нешто заузврат, оцењује британска агенција.