Duet u duelu: Obama – Medvedev

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 5.jula – Kad danas krene u svoju prvu predsedničku posetu Moskvi, Barak Obama će i strateški bitiizmeđu juče i sutra. Voleo bi kad bi tamo našao  razlog za slavlje – kao juče kad se Amerika prolamala od vatrometa i parada, povodom Dana nezavisnosti i dok je on lično proslavljao isti datum kao 11. rođendan starije ćerke Malije, dok će istovremeno težiti da sa domaćinima preuredi veze između dve sile tako da od sutra postanu bar malo bolji nego što su dosad, uz poprilično „vatriranja”, bile.

Odavde ga eksperti ispraćaju ocenama da će mu to biti praktično prvi „vrući test”, otkako je pre pet i po meseci stupio na čelo Bele kuće. Ujedno izražavaju oprezne nade da će on i njegov domaćin, takođe relativno novi (od maja prošle godine) predsednik Dmitrij Medvedev početi da popravljaju američko-ruske odnose, koje su nasledili kao „najgore posle Hladnog rata”.

Nade se najviše polažu u nastavak procesa smanjivanja nuklearnih arsenala, dok se oprez najizrazitije ispoljava povodom opstajućih razlika u doživljaju sosptvenih uloga i redosledu koraka na međjunarodnoj sceni. Prema dosadašnjim zvaničcnim najavama, prevladava optimizam: da će lideri Vašingtona i Moskve učiniti sve što je u ovom trenutku mogućno, da se svetu pokažu kao nova vrsta – dueta u duelu. Što znači da nizom akata potvrde spremnost na kooperaciju, kojom bi se izbegle žestoke političke konfrontacije oko niza strateških nesklada.

U intervjuima pred Obamin polazak, ovde su data dva različito akcentirana nagoveštaja, koji izražavaju potrebe za balansiranjem u složenoj realnosti unutrašnjih i spoljnih odnosa. On lično je moskovskim medijima naglasio da u Rusiji vidi „ravnopravnog” partnera, dok je ovdašnjim novinarima saopštio kako pravi razliku između predsednika Medvedeva kao lidera s kojim se „ide napred”, a premijera Vladimira Putina kao čoveka koji „tek treba da shvati da je prošlo vreme hladnoratovskog pristupa odnosima dveju zemalja”.

Ovakvom kadrovskom diferencijacijom je verovatno, uz ostalo, hteo da pojača distancu prema vremenima u kojima su, kao predsednici, Džordž Buš i Putin razvijali lično uzajamno poverenje, dok su odnosi između dve zemlje spali na najnižu tačku posle rasprada SSSR. Ujedno i da ovdašnjim oštrim kritičarima ruskog kursa, ukaže da odnosi između dve zemlje imaju s kim da se popravljaju. Predviđeni sastanak s Putnom, pokazuje, istovremeno, želju da se razjasne nesuglasice…

U centru pažnje moskovskih razgovora biće, kako je najavljeno, unapređenje procesa smanjivanja broja nuklearnih glava, kojih je sada u Americi više od 5.000 a u Rusiji više od 4.000. Radi se na novom aranžmanu koji bi zamenio Sporazum o smanjivanju strateškog naoružanja START 1, potpisan 1991, a čija važnost ističe 5. decembra. Tek treba videti kolika bi bila redukcija, izjavio je Obamin specijalni pomoćnik, s vodećom ulogom u sekciji, pri Savetu za nacionalnu bezbednost, za odnose s Rusijom i Evroazijom. Po njemu je „još rano da se kaže da li će se arsenali svesti na 1.500 ili neku drugu brojku, nižu od prethodno predviđene moskovskim sporazumom (iz 2002. godine) u rasponu1.700 – 2.200”.

Račcuna se da bi novi „rez” označio rast međusobnog poverenja, a ujedno i ojačao pozicije, pa i saradnju dve sile, u naporima da se spreči širenje nuklearnog oružja. Vašington i Moskva s nekolicinom drugih zemalja najizrazitije su angažovane u akcijama s ciljem da se Severna Koreja odrekne atomskih bombi a Iran privoleo da takvo oružje neće praviti. Takve akcije još su kompromisne, tačnije – rezultanta različitih pristupa.

Kao znak otpoljavanja odnosa, ovde je pozdravljena spremnost Rusije da dozvoli da se preko njene teritorije transportuje materijal međunarodne koalicije za Avganistan. Nije, međutim, još jasno kako bi se rešio spor oko projekta američkog raketnog štita u centralnoj Evropi. Rusi nagoveštavaju kompromis, prenosi se ovde, ali i da je to pitanje „neodvojivo od aranžmana o smanjivanju nuklearnih arsenala.”

Ostaće sporno, čini se, i širenje NATO u kome Rusija vidi pretnju svojoj bezbednosti, uz korišćenje njenih slabosti ispoljenih posle raspada SSSR, a kojoj se, sada ojačana, suprotstavlja. Amerikanci, pak, u takvom reagovanju vide „obnovu imperijalističkih ambicija” Moskve koja uzvraća da samo zastupa nacionalne interese i uvažava „novi raspored snaga” u svetu.

Neće biti ni ustupaka ni „trgovine” s Rusijom u pogledu širenja Nato – poručio je Mekfaul, imajući u vidu i unutrašnje pritiske pa i podršku nekih evropskih saveznika da se u tom pogledu „ne popušta”. „Vašington post” je preneo izjavu Sergeja Prihodka, šefa spoljnopolitičkih savetnika Medvedeva, za koju kaže da zvuči slično prethodnoj: „Bilo bi samozavaravanje reći da će biti lako postići napredak” i ostaje pitanje „da li želimo da širimo međusobno razumevanje ili da se usredsredsređujemo na odbranu sopstvenih pozicija u osetljivoj materiji”.

Na redu je, u svakom slučaju, pokušaj „resetovanja” (novi početak) odnosa između dveju zemalja. Svi to žele, izgleda, ali je ovde preneta i izjava „ruskog analitičara” koji podseća da „kad se pritisne kompjutersko dugme za resetovanje, ekran najpre zatamni da bi se potom na njemu pomolila ista slika”… Obama i Medvedev se sastaju, međutim, s nadom da resetovanje u političkim odnosima treba da donese, novu sliku.

Momčilo Pantelić

-----------------------------------------------------------

Obama se založio za veće poštovanje zakona u Rusiji

Moskva – Američki predsednik Barak Obama rekao je da bi veće poštovanje ljudskih prava i vladavine zakona u Rusiji trebalo da bude deo mnogo najavljivanog obnavljanja i jačanja odnosa između dve zemlje.

On je u intervjuu za ruski opozicioni list „Novaja gazeta”, takođe pozdravio napore ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva da reformiše pravosudni sistem. Intervju će u potpunosti biti objavljen danas, kada američki predsednik stiže u dvodnevnu posetu Moskvi. „Slažem se sa predsednikom Medvedevim kada kaže da je sloboda bolja od odsustva slobode. Ne vidim razlog zašto jačanje demokratije, ljudskih prava i vladavine zakona ne bi moglo da bude deo obnavljanja i jačanja naših odnosa”, rekao je Obama.

Još nije jasno da li su Obamine izjave signal da on namerava tokom posete Rusiji da izvrši pritisak na Medvedeva, ili premijera Vladimira Putina, da sprovedu pravosudne, kao i reforme ljudskih prava.

Grupe za zaštitu ljudskih prava, američki poslanici, i stručnjaci dve zemlje za spoljnu politiku tražili su od Obame da ne ignoriše ta pitanja u postizanju sporazuma sa Medvedevim o većim i značajnijim pitanjima, kao što je novi sporazum o kontroli naoružanja ili širenje NATO.

-----------------------------------------------------------

Medvedev: SAD spremne na pregovore o raketnom štitu

Moskva – Ruski predsednik Dmitrij Medvedev izjavio je da je sadašnja američka administracija Baraka Obame spremna da razgovara o pitanju raspoređivanja američkog antiraketnog štita u Poljskoj i Češkoj. „U poslednje vreme u nekoliko navrata sam naglasio da se Rusija protivi razmeštanju elemenata antiraketnog sistema u Poljskoj i Češkoj. Dok je bivša američka administracija zauzimala vrlo tvrdoglav stav po ovom pitanju, sadašnja vlada je spremna na razgovor”, kazao je Medvedev u intervjuu italijanskim medijima, prenela je ruska agencija Itar-tas.

Američki predsednik Barak Obama je, u intervjuu ruskom listu „Novaja gazeta” kazao da je svestan ruske osetljivosti kada je u pitanju američki štit u Evropi, ali je jasno naznačio da neće prihvatiti bilo kakav pokušaj Moskve da razgovore o kontroli naoružanja poveže sa pitanjem štita, preneo je Rojters. Obama je ponovio stav Amerike da je cilj antiraketnog sistema zaštita od pretnji iz Irana, a ne Rusije, kao i da se nada da će ubediti Moskvu da se pridruži projektu.

Iako Obama pokazuje manje entuzijazma u vezi sa izgradnjom američkog štita u Evropi od svog prethodnika Džordža Buša, malo je verovatno da će tu ideju u potpunosti odbaciti, ukoliko ne dobije nešto zauzvrat, ocenjuje britanska agencija.