Воли да пропусти 220 волти кроз себе

Ваљево – Бранко Павловић (43) из Ваљева јесте нека врста супермена, али опонашати га је крајње опасно. Наиме, његово велико задовољство, али све више и потреба јесте да затвара струјно коло. Напросто, прикључи се на струју од 220 волти да би медитирао, одагнао нерасположење, прехладу, главобољу или пак писао.

 Док смо у његовом стану, у насељу Ослободиоци Ваљева, проверавали ову ретку и необичну способност, страх је било немогуће прикрити. Пошто је скинуо јакну и изуо чарапе, оставши бос, најпре је у једној од утичница измерио напон. Инструмент је показао 236 волти. Одмах потом, на завршетку кабла, једном руком је ухватио фазу, док му је у другој била сијалица која је блеснула у пуном сјају. Због јачине струје, једино се плашио да сијалица не прегори, јер није имао резервну.– Тајну отпорности на струју открио сам сасвим случајно, у време агресије НАТО-а 1999, док сам поправљао радио-апарат. Занесен послом, нисам ни приметио да је све време радио био под напоном. Касније сам, доста опрезно, начинио неколико "блиских контаката" са струјом и схватио да не осећам никакве проблеме. Напротив, како је време пролазило, све више сам у таквим приликама доживљавао чудан и пријатан осећај, који је речима тешко описати – објашњава нам Бранко.

 Иначе, од када је почео да се "прикључује" на струју, овај необични Ваљевац никада није имао проблема са грипом или сличним тегобама. Када га заболи глава, каже, он се ухвати за струју и бол брзо прође. Занимљиво је и то да, када је под напоном, има неодољиву жељу за писањем. Објашњава да то чини механички, али када касније ишчитава шта је написао, види да то није било неповезано. Нада се да ће ускоро штампати своју прву књигу "писану струјом".– За "Политику" ћу рећи оно што сам до сада крио од родбине. У лето пре три године, док сам се кретао кањоном реке Градац, ујео ме поскок за ногу. Искрен да будем, веома сам се уплашио. Чак сам, због удаљености од града и болнице, помислио да је фаталан исход неизбежан. Међутим, када сам, уз све те црне мисли, после сат времена пешачења стигао до зграде где станујем, погледао сам ногу која је изгледала као да ме ујео комарац а не наша најопаснија отровница. Тада сам схватио да сам, највероватније, захваљујући отпорности на струју постао и имун на змијски отров – прича Бранко, који скоро константно на површини коже има напон од близу 90 волти, што је довољно да упали осредњу неонску светиљку, а што, иначе, не може осетити било ко други када се рукује са њим.