Непревазиђени рекорди

На соло албуму Мајкла Џексона „Off the Wall” радили су, поред Џексона и Квинсија Џонса, Пол Макартни и Стиви Вондер. Мада је албум продат у седам милиона примерака у Америци и још 20 милиона у свету, Џексон није био задовољан. Намера му је била да својим наредним соло пројектом надмаши сва очекивања. За почетак је успео да обезбеди до тада највећи хонорар у музичкој индустрији – 37 одсто од укупног профита који албум оствари.

Пошто је Џексон 1982. добио свој први „Греми” за најбољи дечији албум за музику за филм Е. Т, уследио је епски „Thriller” за који се испоставило да је био врхунац његове каријере. Албум је провео невероватних 80 недеља заредом међу топ 10 на Билбордовој листи, од којих 37 недеља на позицији број један. Чак седам синглова с овог албума нашло се међу првих 10 на истој листи, међу којима су и сада већ класици попут „Billie Jean” и „Beat It”. „Thriller” је продат у чак 109 милиона примерака у свету, што представља до сада непревазиђен рекорд музичке индустрије. Џексонов биограф Тараборели је написао да је овај албум у једном тренутку „престао да се продаје као културни производ већ се продавао као кућна потрепштина”.

Био је ово уједно и финансијски најуноснији период Мајклове каријере. Његов адвокат Џон Бранка издејствовао му је до тада највећи хонорар у музичкој индустрији, безмало два долара по сваком продатом албуму. Додатни приходи стигли су од документарца „The Making of Michael Jackson’s Thriller” који је продат у више од 350.000 примерака, као и од других личних ситница Мајкла Џексона, као што је, рецимо, његова лутка.

Осим што је поставио рекорд продаје, „Thriller” је донео и многе промене у музичкој индустрији. Срушио је општеприхваћено схватање да један албум не може изнедрити више од два, максимум три хит сингла, и вратио је осећај самопоуздања индустрији у време када су профити почели драстично да јој опадају због, како су аналитичари то назвали – „рушевина панка и шика синтисајзер попа”. И, коначно, помогао је устоличењу МТВ-а као водећег музичког канала. „Њујорк тајмс” назвао је Џексона „једночланим тимом за спасавање музичке индустрије”.

У марту 1983. први пут је уживо у једном телевизијском програму извео „Billie Jean”. Датум је вредан памћења. У програму који је, према проценама, гледало 47 милиона гледалаца, први пут је извео своју чувени „месечарски” денс покрет, који ће постати један од његових заштитних знакова.

Наредну годину започео је несрећним случајем. За време снимања рекламе за „Пепси колу”, пред аудиторијумом пуним фанова који су симулирали публику на његовом наводном концерту, пиротехнички квар довео је до тога да му је варница запалила косу услед чега је по глави задобио опекотине другог степена. Инцидент је дуго био у фокусу медија и изазвао је изливе невероватних симпатија према Џексону. Компанија „Пепси” му је исплатила милион и по долара на име вансудског поравнања које је Мајкл поклонио болници у којој је лечен, за набавку најсавременије технологије за лечење опекотина. У Џексонову част „Бротман медикал” центар у Кулвер Ситију своје одељење за лечење опекотина назвао је по њему. Убрзо затим Мајкл је имао и трећу операцију носа.

У мају 1984. године позван је у Белу кућу како би му председник Реган лично уручио награду због многих донација које је дао организацијама за борбу против алкохолизма и наркоманије. Исте године је освојио чак осам награда „Греми”.

Мајкл је, са Лајонелом Ричијем, био коаутор сингла „We Are the World” који је издат у целом свету у оквиру хуманитарне акције за помоћ гладнима у Африци. Џексон је уједно био и један од 39 извођача који су снимили овај сингл, продат у 20 милиона примерака широм света, што га је учинило једним од најпродаванијих синглова свих времена.

(Наставиће се)