Neprevaziđeni rekordi

Na solo albumu Majkla Džeksona „Off the Wall” radili su, pored Džeksona i Kvinsija Džonsa, Pol Makartni i Stivi Vonder. Mada je album prodat u sedam miliona primeraka u Americi i još 20 miliona u svetu, Džekson nije bio zadovoljan. Namera mu je bila da svojim narednim solo projektom nadmaši sva očekivanja. Za početak je uspeo da obezbedi do tada najveći honorar u muzičkoj industriji – 37 odsto od ukupnog profita koji album ostvari.

Pošto je Džekson 1982. dobio svoj prvi „Gremi” za najbolji dečiji album za muziku za film E. T, usledio je epski „Thriller” za koji se ispostavilo da je bio vrhunac njegove karijere. Album je proveo neverovatnih 80 nedelja zaredom među top 10 na Bilbordovoj listi, od kojih 37 nedelja na poziciji broj jedan. Čak sedam singlova s ovog albuma našlo se među prvih 10 na istoj listi, među kojima su i sada već klasici poput „Billie Jean” i „Beat It”. „Thriller” je prodat u čak 109 miliona primeraka u svetu, što predstavlja do sada neprevaziđen rekord muzičke industrije. Džeksonov biograf Taraboreli je napisao da je ovaj album u jednom trenutku „prestao da se prodaje kao kulturni proizvod već se prodavao kao kućna potrepština”.

Bio je ovo ujedno i finansijski najunosniji period Majklove karijere. Njegov advokat Džon Branka izdejstvovao mu je do tada najveći honorar u muzičkoj industriji, bezmalo dva dolara po svakom prodatom albumu. Dodatni prihodi stigli su od dokumentarca „The Making of Michael Jackson’s Thriller” koji je prodat u više od 350.000 primeraka, kao i od drugih ličnih sitnica Majkla Džeksona, kao što je, recimo, njegova lutka.

Osim što je postavio rekord prodaje, „Thriller” je doneo i mnoge promene u muzičkoj industriji. Srušio je opšteprihvaćeno shvatanje da jedan album ne može iznedriti više od dva, maksimum tri hit singla, i vratio je osećaj samopouzdanja industriji u vreme kada su profiti počeli drastično da joj opadaju zbog, kako su analitičari to nazvali – „ruševina panka i šika sintisajzer popa”. I, konačno, pomogao je ustoličenju MTV-a kao vodećeg muzičkog kanala. „Njujork tajms” nazvao je Džeksona „jednočlanim timom za spasavanje muzičke industrije”.

U martu 1983. prvi put je uživo u jednom televizijskom programu izveo „Billie Jean”. Datum je vredan pamćenja. U programu koji je, prema procenama, gledalo 47 miliona gledalaca, prvi put je izveo svoju čuveni „mesečarski” dens pokret, koji će postati jedan od njegovih zaštitnih znakova.

Narednu godinu započeo je nesrećnim slučajem. Za vreme snimanja reklame za „Pepsi kolu”, pred auditorijumom punim fanova koji su simulirali publiku na njegovom navodnom koncertu, pirotehnički kvar doveo je do toga da mu je varnica zapalila kosu usled čega je po glavi zadobio opekotine drugog stepena. Incident je dugo bio u fokusu medija i izazvao je izlive neverovatnih simpatija prema Džeksonu. Kompanija „Pepsi” mu je isplatila milion i po dolara na ime vansudskog poravnanja koje je Majkl poklonio bolnici u kojoj je lečen, za nabavku najsavremenije tehnologije za lečenje opekotina. U Džeksonovu čast „Brotman medikal” centar u Kulver Sitiju svoje odeljenje za lečenje opekotina nazvao je po njemu. Ubrzo zatim Majkl je imao i treću operaciju nosa.

U maju 1984. godine pozvan je u Belu kuću kako bi mu predsednik Regan lično uručio nagradu zbog mnogih donacija koje je dao organizacijama za borbu protiv alkoholizma i narkomanije. Iste godine je osvojio čak osam nagrada „Gremi”.

Majkl je, sa Lajonelom Ričijem, bio koautor singla „We Are the World” koji je izdat u celom svetu u okviru humanitarne akcije za pomoć gladnima u Africi. Džekson je ujedno bio i jedan od 39 izvođača koji su snimili ovaj singl, prodat u 20 miliona primeraka širom sveta, što ga je učinilo jednim od najprodavanijih singlova svih vremena.

(Nastaviće se)